Првостепеном пресудом обавезана је тужена К.М. да тужиоцу на име хипотекованог уговора о зајму исплати динарску противвредност 32.500 ДЕМ. Према утврђењу првостепеног суда К.М. није лични дужник повериоца, већ је само сопственик непокретности која је оптерећена заложним правом повериоца по основу уговора о зајму између повериоца и другог лица.Кад сопственик хипотековане непокретности није истовремено и лични дужник, хипотекарни поверилац подноси тужбу против сопственика хипотековане ствари, али овом тужбом која се назива хипотекарна тужба, хипотекарни поверилац захтева да сопственик трпи намирење његовог потраживања обезбеђеног хипотеком из вредности непокретности.Из тога следи да се захтев да је тужена дужна платити утужену тражбину не може подносити против власника непокретности, ако он није и лични дужник, јер он не прима никакве обавезе, већ само ту, да мора дозволити да се хипотекарни поверилац, ако му је тражбина доспела и укњижена, намири из хипотеке. Он се не може осудити на исплату пошто хипотекарни поверилац и онако нема право водити извршење на другу имовину оваквог сопственика хипотековане непокретности, осим на хипотеком оптерећеној некретнини.