да оствари права према банци гаранту. При том наступање односно ненаступање таквог услова је изван утицаја банке гаранта.
Привредни судови су. одбијајући тужбени захтев, закључили да је гарант издао условну гаранцију. да таква природа произилази из текста гаранције, и то оног дела који исплату по гаранцији условљава испоруком опреме према условима уговора (тај део текста банкарске гаранције гласи. "а ви сте испоручили опрему према условима уговора").
Како услов из гаранције није испуњен, јер испорука опреме није извршена на уговорен начин, корисник гаранције (тужилац) не може тражити реализацију по наведеној банкарској гаранцији.
Овакав закључак привредних судова у потпуности прихвата и Врховни суд Србије.
Према члану 1083. ЗОО банкарском гаранцијом се обавезује банка према примаоцу гаранције (кориснику) да ће му за случај да му треће лице не испуни обавезу о доспелости измирити обавезу ако буду испуњени услови наведени у гаранцији.
Из ове законске дефиниције банкарске гаранције произилази и дефиниција условне гаранције. А условна гаранција је таква гаранција у којој је дефинисан услов који треба да буде испуњен да би корисник гаранције могао да оствари права према банци гаранту. При том наступање односно ненаступање таквог услова је изван утицаја банке гаранта.
Ово даље значи да се положај банке мора посматрати само у сфери чињенице наступања односно ненаступања услова, а не и разлога због чега услов није остварен.