Закључак првостепеног суда, да умешач у смислу члана 117. ЗПП, није овлашћен на подношење предлога за повраћај у пређашње стање, односно да тражи наставак поступка у року у коме се наставак може тражити, основано се побија изјављеном жалбом.
Наиме, према одредби чл. 208. ст. 1. ЗПП, умешач је овлашћен да ставља предлоге и да предузима све остале парничне радње у роковима у којима би те радње могле да предузима странка којој се придружио.
Тим прописом у ставу 3. регулисано је да парничне радње умешача имају за странку којој се придружио правно дејство, ако нису у супротности са њеним радњама.
Полазећи од тумачења ове одредбе, Врховни суд налази да је умешач овлашћен да поднесе све редовне и ванредне правне лекове и предлог за повраћај у пређашње стање, због пропуштања рочишта, односно да тражи наставак прекинутог поступка у прописаном року, уколико противљење странке није изричито или из радње странке не проистиче да предузета радња умешача није у складу са понашањем странке.
Пошто из списа не произилази да је предузета радња умешача у овом случају у супротности са радњом странке, то Врховни суд налази да се изјављеном жалбом основано побија правилност нападнуте одлуке, па је на основу члана 369. ЗПП, одлучено као у изреци