Првостепени суд је дао уверљиве разлоге за одлуку о накнади нематеријалне штете.
Међутим, овај суд сматра да висина накнаде није у складу са датим разлозима.
С обзиром на тежину повреде, значај повређеног добра, упорност туженог у нарушавању ауторског права тужиоца, трајање стања повреде тих права, и игнорисање ранијих правноснажних пресуда, Врховни суд налази да пун износ тражене накнаде нематеријалне штете одговара врсти те накнаде и степену нарушавања психичке, односно емоционалне равнотеже тужиоца изазваним понашањем туженог.
Зато је, на основу члана 95. Закона о ауторском праву и члана 200. Закона о облигационим односима, обавезао туженог да тужиоцу исплати свих 35,000.000. динара, са припадајућом каматом.