Нострификацију и еквиваленцију образованих исправа-дипломе о завршеном факултету, надлежно министарство жупаније-кантона не може извршити правно ваљано без прибављеног мишљења надлежног факултетског већа. Исто тако надлежно федерално министарство правде не може ваљано признати подносиоцу захтева правосудни испит положен по прописима друге државе са којом Федерације Босне и Херцеговине нема закључен споразум којим би био прописан реципроцитет у признавању тог испита, па се на основу образовних исправа других држава са таквим недостатцима не могу у Федерацији остварити права која из њих иначе произилазе.
Суд: | Датум: 12.04.2001 | Број: У.1174/00 | |
Абстракт: |
Наиме, према одредби члана 10. став 2. Закона о нострификацији и еквиваленцији образовних исправа Жупаније-Посавске („Службено гласило Жупаније-Посавске“, број 7/98) донесеног у складу са чланом 4. поглавља ИИИ Устава Федерације Босне и Херцеговине („Службене новине федерације БиХ“, број 1/94) - еквиваленцију образовних исправа о завршеном вишем односно високом образовању те о деловима тога образовања обавља Министарство просвете, знаности, културе и спорта Жупаније-Кантона уз обавезу прибављања мишљења надлежног Факултетског већа.У конкретном случају решење о нострификацији и еквиваленцији образовних исправа, којим је нострифицијана диплома тужитељице о завршеном Правном факултету у З. - Република Х., донело је Министарство просвете, знаности, културе и спорта Жупаније Посавске у О. дана 06. 10. 1999. године, али није претходно прибавило мишљење надлежног Факултетског већа на што га је обавезивала одредба члана 10. став 2. Закона о нострификацији и еквиваленцији образовних исправа Жупаније Посавске, што су управни органи утврдили увидом у то решење, па су правилно закључили да наведено решење није правно ваљано.Што се тиче нострификације уверења о положеном правосудном испиту издатом дана 29. 06. 1999. године од Министарства правосуђа Р. Х., према којем је С. Х. положила правосудни испит у З. дана 13. 09. 1997. године, тужитељица је доставила уверење Федералног министарства правде С. од 29. 09. 1999. године, према којем, уверење Министарства правосуђа Р. Х., да је С. Х, положила правосудни испит има исту доказну снагу на територији Босне и Херцеговине.Међутим, органи управе у својим решењима сматрају да оваквим уверењем Федералног министарства правде С. није нострифицирано уверење Министарства правосуђа Р. Х. да је тужитељица положила правосудни испит у Загребу дана 13. 09. 1997. године, што и овај суд сматра правилним ставом, јер се не ради о нострификацији уверење о положеном правосудном испиту. Одредбом члана 26. став 2. Закона о правосудном испиту („Службене новине Ф БиХ“, број 2/95 и 35/98) прописано је да о признавању правосудног испита положеног по прописима других земаља одлучује Федерално министарство правде, руководећи се начелом реципроцитета, па како до данас није донесен споразум између Р. Х. и Босне и Херцеговине односно Федерације Босне и Херцеговине којим би био прописан реципроцитет за признавање правосудног испита, то тужитељица није ни могла нострифицирати уверење о правосудном испиту положеном у Републици Х.Из изложеног произилази да тужитељица није доставила нострифицирану диплому Правног факултета у З., као ни нострифицирано уверење о положеном правосудном испиту у З., па су органи управе правилном применом материјалног права одбили њен захтев за упис у именик адвоката БиХ.