Одредбом из члана 129. Закона о принудном поравнању, стечају и ликвидацији стечајно веће може, пошто претходно прибави мишљење поверилаца и стечајног управника на основу процене односно спроведеног вештачења, одлучити да се дужник као правно лице изложи продаји.
Продаја дужника као правног лица може се одредити само уз услов да се на тај начин постигну повољнији услови за намирење.
У складу са чланом 130. истог Закона, после продаје дужника као правног лица у смислу члана 129. наведеног Закона, стечајни поступак у односу на дужника се обуставља, али се поступак наставља против стечајне масе коју заступа стечајни управник ради намирења поверилаца.
Средства добијена продајом дужника улазе у стечајну масу.
Бројни су спорови пред привредним судовима у којима се стечајна маса појављује у својству тужиоца а најчешће туженог поводом намирења поверилаца, односно из других разлога везаних за спровођење стечаја или исплате утврђених потраживања.
Привредни судови су у овим споровима признавали" страначку способност стечајној маси, без неких посебних образложења будући да те чињенице нису биле спорне а суд их по службеној дужности није посебно образлагао.
Ради се о страначкој способности о чему је суд дужан да води рачуна по службеној дужности.
У решењу Врховног суда Србије П. рев. 297/95. и Пзз.9/95 од 17.10.1995. године у спору стечајне масе као тужиоца, ради дуга заузето је правно становиште да стечајна маса пре свега нема статус правног лица. "Стечајна маса представља субјект само у стечајном поступку који се и после обуставе поступка у односу на дужника наставља због намирења поверилаца.
Она према томе, не може имати својство правног лица у смислу члана 77. ЗПП и не може бити странка у поступку".
Не би смело да буде спорно ни у пракси привредних судова да стечајна маса настала након продаје правног лица у смислу члана 130. Закона о принудном поравнању, стечају и ликвидацији није правно лице.
Ово произилази из чињенице да када се дужник прода као правно лице, остаје само новац добијен од продаје дужника као правног лица који и чини стечајну масу.
Стечајна маса има свог законског заступника у виду стечајног управника и поседује субјективитет по самом закону, цитираној одредби члана 130. Закона о стечају будући да се поступак наставља против стечајне масе коју заступа стечајни управник ради намирења поверилаца.
У питању је специјални Закон по коме и након продаје стечајног дужника као правног лица и даље у правним односима егзистира стечајна маса.
Субјективитет стечајне масе у судском поступку (стечајном) против ње, ради намирења поверилаца произилази и из самог законског прописа одредбе члана 130. ст.1. Закона о принудном поравнању, стечају и ликвидацији.
Поред пасивне страначке способности, да стечајна маса може бити странка у поступку који против ње могу водити стечајни повериоци, имајући у виду испреплетеност и сложеност послова између дужника и поверилаца након продаје стечајног дужника као правног лица, у многобројним ситуацијама стечајна маса се појављује као тужилац па јој се мора признати и активна страначка способност.
На ово указује и чињеница да страначка способност није дељива, па да онај ко има пасивну страначку способност, мора поседовати и активну страначку способност.
Када се у парници у својству тужиоца или туженог појави стечајна маса настала након продаје стечајног дужника као правног лица, тада њена страначка способност произилази из одредбе члана 77. ст. 2. ЗПП. Овом одредбом је предвиђено да се посебном прописима одређује ко осим физичких и правних лица може бити странка у поступку.
Такав посебан пропис представља Закон о принудном поравнању, стечају и ликвидацији одредба из члана 130. будући да се након обуставе стечајног поступка против стечајног дужника који је продат као правно лице, поступак наставља против стечајне масе који заступа стечајни управник ради намирења поверилаца и која у сваком таквом поступку мора имати положај странке што је процесна претпоставка за сваку врсту поступака, стечајни, парнични, извршни итд.