Пресудом Вишег привредног суда одбијена је жалба тужиоца и потврђена првостепена пресуда којом је одбијен тужбени захтев за наплату цене за изведене грађевинске радове по привременој ситуацији, због застарелости потраживања.
Врховни суд Србије, је нашао да ревизија тужиоца није основана.
Из списа предмета произилази да тужилац у овој парници потражује од туженог цену за изведене радове према привременој ситуацији од 29.12.1989. године.
Тужба је поднета 17.05.1994. године.
Према томе, правилан је закључак привредних судова да је спорно потраживање тужиоца застарело, јер је протекао рок застарелости из чл. 374. ЗОО од 3 године.
Неосновано тужилац у ревизији истиче да рок застарелости спорног потраживања није почео тећи, јер између странака није извршен коначни обрачун, па се тужба има сматрати као предлог за коначан обрачун странака у вези са ценом за изведене радове.
Тужилац је у овој ствари поднео тужбу ради наплате тачно одређеног износа по привременој ситуацији која је достављена туженом 1989. године.
Према томе, то потраживање је доспело за плаћање по протеку 8 дана од дана испостављања ситуације, па од тог дана почиње тећи рок застарелости потраживања