Република Србија
Апелациони суд у Новом Саду
Број Гж2.196/11
Дана 28. марта 2011. године
Нови Сад

Апелациони суд у Новом Саду у већу судија Душанке Бабић, председника већа, Здравка Василића и Верице Бајић, чланова већа, у правној ствари тужиље З.И. из С., коју заступају пуномоћници М.М. и С.Л., адвокати из З., против туженог Р.О. из С., кога заступа пуномоћник Б.Ч., адвокат из Н.С., ради накнаде штете, вредност предмета спора 320.058,00 динара, одлучујући о жалби тужиље против пресуде Основног суда у З. број П…. од 18. маја 2010. године која је исправљена решењем истог суда број П…. од 01. септембра 2010. године, у седници већа одржаној 28. марта 2011. године, донео је

РЕШЕЊЕ

Жалбу усваја, пресуду Основног суда у З. број П…. од 18. маја 2010. године која је исправљена решењем истог суда број П…. од 01. септембра 2010. године укида и предмет враћа Основном суду у З. на поновно суђење.

Образложење

Побијаном пресудом је одбијен тужбени захтев којим је тражено да се обавеже тужени да тужиљи, на име накнаде штете због издржавања које је давала за млт. И.С. за период од 02. септембра 2005. године до 02. септембра 2008. године, исплати износ од 320.058,00 динара, са законском затезном каматом почев од 28. априла 2009. године па до исплате. Обавезана је тужиља да туженом накнади трошкове спора у износу од 6.000,00 динара.

Против наведене пресуде жалбу је изјавила тужиља из свих разлога прописаних одредбом члана 360 став 1 Закона о парничном поступку, са предлогом да Апелациони суд у Новом Саду побијану пресуду преиначи и тужбени захтев усвоји, или исту укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење.

Жалба је основана.

Испитавши побијану пресуду са разлога наведених у жалби, пазећи по службеној дужности на битне повреде одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачке 1, 2, 5, 7 и 9 Закона о парничном поступку, као и на правилну примену материјалног права, сходно одредби члана 372 став 2 Закона о парничном поступку у вези одредбе члана 202 Породичног закона, овај суд је нашао да је првостепени суд погрешно применио материјално право због чега је чињенично стање погрешно и непотпуно утврђено.

У првостепеном поступку је утврђено да је тужиља 12. марта 1992. године родила С.И. Пресудом Општинског суда у З. број П…. од 19. маја 2009. године је утврђено да је биолошки отац С.И. тужени, тада млт. С.И. је поверен мајци ради самосталног вршења родитељског права, а тужени је наведеном пресудом и пресудом Окружног суда у З. број Гж…. од 27. јула 2009. године, обавезан да на име издржавања тада млт. С. плаћа месечно износ од 8.000,00 динара почев од 03. септембра 2008. године. Тужени није никада доприносио издржавању сина, већ га је издржавала тужиља. С.И. је у доби од 4 године лечен од фебрилне конвулзије, а касније му је дијагностикована …... Тужени од 22. јула 2005. године до краја фебруара исте године није био у радном односу. У периоду од 01. марта 2007. године до 31. децембра 2007. године је радио у ЈВП „В.ик.“ З. где је по основу зараде остварио укупно 236.523,26 динара. Од 07. априла 2007. године запослен је код истог послодавца на неодређено време, где је, закључно са августом 2008. године, по основу нето зарада примио износ од 127.414,81 динара, а зарада му се кретала између 21.455,78 и 28.654,08 динара. Тужиља је запослена у школи „С.С.“. У периоду од 02. септембра 2005. године до 31. децембра 2005. године је примила укупно 100.848,68 динара, у 2006. години је примила износ од 265.419,25 динара, а у 2007. години износ од 362.366,24 динара. У периоду од 01. јануара 2008. године до 02. септембра 2008. године на име зараде она је остварила износ од 278.786,33 динара. Износ накнаде за храњенике односно за лица на породичном смештају за период од 01. марта 2009. године износи 17.781,00 динара.

На подлози наведеног чињеничног утврђења, првостепени суд је тужбени захтев одбио са образложењем да не постоји основ одговорности туженог за штету јер нема његове кривице за штету, а са разлога што је његово очинство утврђено и он обавезан на плаћање издржавања након истека периода за који је тражена накнада за учињено издржавање. У прилог својој одлуци првостепени суд наводи да је тужиља тужбу за утврђење очинства и плаћање издржавања против туженог могла поднети раније и избећи штету, као и да иста није доказала њену висину, те да нису испуњени услови из члана 165 Породичног закона.

По мишљењу овог суда разлози које је дао првостепени суд нису прихватљиви. Исти је погрешно применио одредбу члана 165 Породичног закона, последица чега је непотпуно утврђење релевантних чињеница.

Наиме, пресудом Општинског суда у З. број П…. од 19. маја 2009. године је утврђено да је тужени природни отац млт. С.И. Наведено утврђење је деклараторног карактера, што значи да је суд пресудом само утврдио постојање ове чињенице-очинства туженог над млт. С. Овај однос није судском пресудом конституисан нити је тужени постао отац у моменту доношења пресуде већ је то од рођења детета, од када је и дужник његовог издржавања по самом закону. Оба родитеља, и тужиља и тужени су солидарни дужници издржавања С.И. као повериоца издржавања. Стога се на овај однос, насупрот ставу првостепеног суда, има применити одредба члана 165 став 2 Породичног закона којом је прописано да ако је више лица истовремено било дужно да даје издржавање, њихова обавеза је солидарна, што значи да уколико један од солидарних дужника испуни обавезу према повериоцу у целости, он као исплатилац може тражити од сваког од осталих солидарних дужника да му накнади оно што је платио за њега. Следом реченог, како је тужиља, као један од солидарних дужника, у спорном периоду од 02. септембра 2005. године до 02. септембра 2008. године, испунила обавезу издржавања С.И. у целости, иста има право да јој буде исплаћен онај део износа који је на име издржавања дала, а који је обавеза туженог. Са наведених разлога, пресуда је морала бити укинута да би чињенично стање било употпуњено и поновно одлучено о тужбеном захтеву правилном применом материјалног права.

Првостепени суд ће у поновљеном поступку, у складу са доказним предлозима странака, користећи своја овлашћења из члана 299 Закона о парничном поступку и руководећи се истражним начелом у споровима из породичних односа из члана 205 Породичног закона, утврдити који износ је тужиља у периоду од 02. септембра 2005. године до 02. септембра 2008. године укупно дала на име издржавања млт. сина, те ће сразмерно могућностима туженог у наведеном периоду у односу на могућности тужиље (а које зависе од њихових прихода, имовине, личних потреба, обавеза да издржавају и друга лица те других околности из члана 160 став 3 Породичног закона) утврдити који део укупно плаћеног на име испуњења предметне солидарне обавезе издржавања је обавеза туженог и утврдити њену висину. Кривица туженог или тужиље није од никаквог значаја за право тужиље на накнаду штете, обзиром да се ово право заснива на одредби члана 165 став 2 Породичног закона, као специјалног у односу на Закон о облигационим односима, а која одредба наведено право не везује условљава постојањем кривице.

Одлука о трошковима поступка је укинута јер зависи од одлуке о главној ствари.

Након што употпуни чињенично стање на начин на који му је указано овим решењем, зависно од утврђења и правилном применом материјалног права, првостепени суд ће поновно одлучити о тужбеном захтеву и трошковима целог поступка.

Са наведених разлога овај суд је жалбу усвојио, а побијану пресуду применом одредбе члана 377 став 2 Закона о парничном поступку укинуо и предмет вратио на поновно суђење.

Председник већа-судија
Душанка Бабић, с.р.
Зто