Право својине се у смислу члана 20. Закона о основама својинско-правних односа стиче законом, на основу правног посла или наслеђивањем, као и одлуком државног органа.
У смислу члана 21. истог закона по самом закону право својине се стиче стварањем нове ствари, спајањем, мешањем, грађењем на туђем земљишту, одвајањем плодова, одржајем, стицањем својине од невласника, окупацијом и другим случајевима одређеним законом.
У конкретном случају нижестепене пресуде не садрже јасне разлоге у погледу чињенице да ли је тужилац постао власник по основу одржаја.
Помиње се државина земљишта у трајању од 20. година, али та чињеница није довољна.
За стицање својине по основу ванредног одржаја осим државине у трајању од 20 година нужан услов у смислу члана 28. став 4. Закона о основама својинскоправних односа је и савесност прибавиоца о тој чињеници не садржи разлоге.
Ако тужилац нема све услове потребне за одржај ако је државину стекао по основу правног посла (уговора) било је нужно утврдити да ли је уговор пуноважан у погледу форме (члан 4. Закона о промету непокретности) и да ли је управљен на пренос права својине или стицање облигационог права (закупа). У сваком случају било је и код разјашњења стицања по основу одржаја (оригинарно стицање) или стицања на основу правног посла (деривативно стицање) као и код стицања државине по основу уговора о закупу као сведока саслушати преносиоца-правног претходника тужиоца К. Т. као сведока.
Такође је било нужно од тужиоца затражити ради увида уговор о промету непокретности или уговор о закупу уколико је закључен са преносиоцем.
Стицање права својине