Правно је неутемељено становиште нижестепених судова да је у конкретном случају због претходно покренутог својинског спора искључена могућност вођења парнице за неосновано обогаћење.
То нису парнице из истог чињеничног и правног основа.
Стога се и у случају претходно покренуте својинске парнице између истих странака може паралелно водити и спор из неоснованог обогаћења.
Јер, приговор ЛИТИСПЕНДЕНТИЕ може се са успехом истаћи само у случају када о истом тужбеном захтеву већ тече парница.
Између захтева за утврђење својинског удела и захтева за повраћај неосновано стеченог нема ни правног ни чињеничног идентитета.
Из тих разлога, правни претходник тужилац је без обзира на својинску парницу тужених имао правну могућност да подношењем противтужбеног захтева оствари своје потраживање за повраћај стеченог без основа.
Предузимањем такве процесне радње извршио би се и прекид застарног рока.
Исти правни учинак тужилац је могао постићи и подношењем самосталне тужбе за неосновано обогаћење.
Код неспорне чињенице да је градња спорне куће завршена 1968. године, и тужба за исплату неосновано стеченог извршеног улагања у исту поднета суду 29.04.1983. године, очито је и да је застарни рок прописан одредбом члана 14. Закона о застарелости потраживања протекао пре покретања овог спора.
Из тих разлога, тужиоци су изгубили право да судским путем захтевају да им тужени врате стечено без основа.
ЛИТИСПЕНДЕНЦИЈА Почетак застарног рока потраживања из неоснованог обогаћења.
члан 14. Закона о застарелости потраживања