РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У НОВОМ САДУ
Посл. бр. КЖ 1 1267/16
Дана 25.10.2016. године
НОВИ САД

Апелациони суд у Новом Саду, суд другог степена у већу састављеном од судије Остојић Весне председник већа, судија Бјелобаба Ђурђине и Алимпић Мирослава, чланови већа са записничарем Михајловић Жељком у кривичном предмету против оптуженог АА из ..., због кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297 став 4 у вези члана 289 став 3 у вези става 1 КЗ, одлучујући о жалби Основног јавног тужиоца у Руми и жалби бранилаца оптуженог АА, адвоката Гогић Марсела и Ковачевић Јовице обојица из Руме, изјављених против пресуде Основног суда у Руми К-272/15 од 16.05.2016. године у седници већа, одржаној дана 25.10.2016. године у смислу члана 447 и 448 ЗКП-а, једногласно је донео следеће

РЕШЕЊЕ

Усвајањем жалбе бранилаца оптуженог АА, УКИДА СЕ пресуда Основног суда у Руми К-272/15 од 16.05.2016. године и предмет враћа у смислу члана 458 став 2 ЗКП-а, првостепеном суду на нови главни претрес који ће се одржати пред потпуно измењеним већем на поновно одлучивање.

Образложење

Пресудом Основног суда у Руми К-272/15 од 16.05.2016. године, оптужени АА из ... је оглашен кривим због кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297 став 4 у вези члана 289 став 3 у вези става 1 КЗ, па је применом законских прописа осуђен на казну затвора у трајању од 1 (једне) године.

Време које је оптужени провео у притвору и време за које му је изречена мера напуштања стана у ... ул. ... , почев од 02.10.2015. године урачунава се у изречену казну затвора.

На основу члана 86 у вези члана 297 став 5 КЗ, оптуженом АА се изриче мера безбедности забрана управљања моторним возилом „Ц“ категорије у трајању од 1 (једне) године од дана правноснажности пресуде.

Оштећени ББ, оштећени ВВ и оштећени ГГ са имовинско правним захтевом упућују се на парницу, а на основу члана 258 став 4 ЗКП-а.

На основу члана 264 у вези члана 261 ЗКП-а, обавезује се оптужени АА да Јавном тужилаштву у Руми плати трошкове кривичног поступка у износу од 182.980,93 динара, оштећеном ВВ плати трошкове кривичног поступка у износу од 15.570,00 динара, овом суду плати трошкове кривичног поступка у износу од 72.490,20 динара, а на име судског паушала да плати износ од 6.000,00 динара у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде.

Против наведене пресуде жалбу је изјавио Основни јавни тужилац у Руми, због одлуке о кривичној санкцији са предлогом да се жалба усвоји побијана пресуда преиначи тако што ће се оптужени АА за извршено кривично дело осудити на казну затвора у дужем временском трајању.

Против пресуде жалбу су изјавили браниоци оптуженог АА, адвокати Гогић Марсел и Ковачевић Јовица обојица из Руме, због битне повреде одредаба кривичног поступка, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, због повреде Кривичног закона и због одлуке о казни са предлогом да се жалба усвоји побијана пресуда преиначи тако што ће се оптужени ослободити од оптужбе или пак да се побијана пресуда укине и предмет врати првостепеном суду на поновни поступак и одлуку и то пред потпуно измењеном већу у смислу члана 458 став 2 ЗКП-а и са захтевом да се о одржавању седнице другостепеног већа обавесте заједно са својим брањеником када се буде одлучивало о њиховој жалби.

Апелациони јавни тужилац у Новом Саду се својим поднеском број КТЖ-1440/16 од 15.09.2016. године, изјаснио да се као основана усвоји жалба Основног јавног тужиоца у Руми, побијана пресуда преиначи у погледу одлуке о казни, тако што ће се оптужени за извршено кривично дело осудити на казну затвора у дужем временском трајању, а да се жалба бранилаца оптуженог одбије као неоснована.

Апелациони суд у Новом Саду је у седници већа одржаној дана 25.10.2016. године у смислу члана 447 и 448 ЗКП-а, у одсуству уредно обавештеног Апелационог јавног тужиоца у Новом Саду и присуству оптуженог АА и његовог браниоца адвоката Гогић Марсела из Руме, размотрио целокупне списе предмета са побијаном пресудом, жалбу Основног јавног тужиоца у Руми, жалбу бранилаца оптуженог АА, предлог Апелационог јавног тужиоца у Новом Саду, па је оценом навода из жалбе и навода изнетих на седници већа и предлога утврдио следеће:

- Жалба бранилаца оптуженог АА је основана.

- Жалба Основног јавног тужиоца у Руми је у овој кривично процесно правној ситуацији је за сада беспредметна.

Испитујући првостепену пресуду у оквиру основа дела и правца побијања пресуде у смислу члана 451 ЗКП-а, Апелациони суд налази да се основано жалбом бранилаца оптуженог АА, указује да је првостепена пресуда захваћена битним повредама одредаба кривичног поступка из члана 438 став 1 тачка 11 и став 2 тачка 2 ЗКП-а, а што је довело до тога да се за сада не може поуздано испитати правилност ни потпуност утврђеног чињеничног стања као и ни правилна примена Кривичног закона.

По оцени Апелационог суда битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438 став 1 тачка 11 ЗКП-а, састоји се у томе што је изрека првостепене пресуде неразумљива, јер пре свега одредбом члана 63 став 1 КЗ, је прописано да време проведено у притвору, као и свако друго лишење слободе у вези са кривичним делом урачунавају се у изречену казну затвора, новчану казну и казну рада у јавном интересу.

Увидом у целокупне списе предмета утврђено је да је против оптуженог АА решењем Основног суда у Руми К-272/15 од 02.10.2015. године одређен притвор који му се рачуна од дана лишења слободе односно од 02.10.2015. године лист списа 16, решењем Основног суда у Руми КВ-473/15 од 24.12.2015. године, лист списа 225 је усвојен захтев браниоца оптуженог АА, па се притвор замењује мером забране напуштања стана из члана 208 став 1 ЗКП-а, са применом електронског надзора, на адреси ... улица ..., а која мера може трајати док за то постоји потреба, а најдуже до правноснажности пресуде, односно до упућивања оптуженог на издржавање кривичне санкције која се састоји у лишењу слободе, суд је дужан да свака три месеца испита да ли је и даље трајање мере оправдано, а што је првостепени суд урадио у два наврата, све до доношења решења К-272/15 од 03.06.2016. године, лист списа 392, када је усвојен предлог браниоца оптуженог АА за одређивање јемства, по основу којег решења је оптужен пуштен из притвора 09.06.2016. године, с обзиром да је првостепени суд чекао да се положи новчани износ од 8000 евра на име јемства.

С обзиром да је полагањем јемства оптужени пуштен на слободу, нејасно је чиме се то првостепени суд руководио приликом урачунавања времена лишења слободе да наведе, да време које је оптужени провео у притвору и време за које му је изречена мера напуштања стана у ... ул. ..., почев од 02.10.2015. године, урачунава се у изречену казну затвора, из ког навођења се не види шта је са временом до пуштања на слободу односно до 09.06.2016. године, када је исти пуштен на слободу јер из формулације првостепеног суда, произилази да се оптужени и даље налази у притвору а што очигледно није тако.

Надаље изрека првостепене пресуде је неразумљива, мада се то може приписати техничкој омашци, међутим узимајући у обзир одредбе члана 86 КЗ, којим је прописано да се учиниоцу кривичног дела којим се угрожава јавни саобраћај суд може изрећи забрану управљања моторним возилом. С обзиром да се оптуженом ставља на терет извршење кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297 став 4 у вези члана 289 став 3 у вези става 1 КЗ, за које дело је у ставу 5 истог члана прописано „у случајевима из става 1 до 4 изрицање мере безбедности забране управљања моторним возилом обавезно је“ међутим првостепени суд у изреци изриче ову меру, али се не види да ли се изрицање мере односи на „забрану“ управљања моторним возилом или не.

Такође изрека првостепене пресуде је неразумљива, јер првостепени суд између осталих и оштећеног ЕЕ, са имовинско правним захтевом упућује на парницу на основу члана 258 став 4 ЗКП. Увидом у целокупне списе предмета на страни 200, на записнику о главном претресу од 10.12.2015. године, лист записника 5 иако исти није обележен, је први пут саслушан оштећени ГГ у својству сведока, који је између осталог у свом исказу навео „ја нисам заинтересован за кривично гоњење оптуженог и не постављам према њему имовинско правни захтев, а за сада никакву штету ни од кога нисам наплатио“, па је нејасно на основу чега је првостепени суд основом члана 258 став 4 ЗКП-а, овог оштећеног упутио да свој имовинско правни захтев може остварити у парничном поступку, када га исти није и поставио.

Увидом у целокупне списе предмета утврђено је, да је оптужени АА ангажовао стручног саветника у личности вештака саобраћајне струке Адамовић Милана из Новог Сада, након што је орган поступка одредио машинско и саобраћајно техничко вештачење, а иначе стручни саветник је лице које располаже стручним знањем из области у којој је одређено вештачење. У току поступка су се правилно примењивале одредбе у вези стручног саветника прописаних у члановима 125, 126, 400, 402 ЗКП-а. Евидентно је да је одређени вештак саобраћајне струке у личности дипл. инг. саобраћаја Аврамовић Слободан, у току поступка сачинио писмени налаз и мишљење који се налази на страни 141 списа, да након поднеска браниоца оптуженог АА и стручног саветника је сачињен и допунски налаз и мишљење вештака саобраћајне струке, страна 150 списа.

На записнику о главном претресу од 11.02.2016. године, лист списа 253 исказ је дао вештак саобраћајне струке Аврамовић Слободан, који је и остао код свог како основног тако и допунског налаза и мишљења, које налазе и мишљења су оспорили оптужени, тако и његов бранилац и стручни саветник, а што се основано у жалби бранилаца оптуженог АА указује да постоји противречност између налаза, мишљења и исказа вештака дипл. инг. саобраћаја Аврамовић Слободана и стручног саветника дипл. инг. саобраћаја Адамовић Милана, па због постојања противречности само чињенично стање није правилно и потпуно утврђено, па самим тим првостепена пресуда нема разлоге о одлучним чињеницама, на који начин је и начињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП-а.

По оцени Апелационог суда пресуда нема разлоге о одлучним чињеницама на који начин је и учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП-а, а које повреде су имале утицаја на утврђивање правилног и потпуног чињеничног стања и правилне примене Кривичног закона, а која се састоји у томе што један од основа који је користио вештак саобраћајне струке Аврамовић Слободан, записник о увиђају сачињен од стране Основног јавног тужиоца у Руми, сачињене фотодокументације лица места, скице лица места сачињена од стране радника полиције, и то од стране Вучетић Младена, који је у свом исказу на записнику о главном претресу од 10.12.2015. године између осталог и навео „...... тачно је да се на фотодокументацији види да је кабина теретног возила мало укошена у лево у односу на прикључно возило, а на скици лица места кабина и прикључно возило су истој равни, то је из разлога што ја у компјутеру у програму који имамо, кад убацим све мере а мере су тачне, одштампа се оваква скица лица места, да нема уцртана мере од оријентационог правца па до доњег десног дела кабине, јер овај траг је траг до трагова који се налазе на коловозу и означени су у легенди под 3 али нема која је удаљеност до задњег десног дела кабине, ја сад не знам да ли је то мој пропуст....“ и других параметара, које је користио вештак дипл. инг. саобраћаја Аврамовић Слободан, одређени стручни саветник је суду доставио своја изјашњења у којима је навео своје примедбе како на основни тако и на допунски налаз и мишљење одређеног вештака у смислу да поступајући вештак није нацртао положај возила у моменту контакта а према траговима који су констатовани у записнику о увиђају и према оштећењима на возилима, да вештак није одредио контактни положај два возила већ само навео, контакт је остварен предњим левим чеоним делом возила ... које је било усмерено у лево у лучној путањи са предњим левим чеоним делом возила ..., а потом са левим бочним делом поменутог возила, да се не може искључити да је возило ... у тренутку контакта био благо укошено удесно у односу на свој смер кретања, да на основу увида у документацију вучно а и вучено возило су јасно оцртавали трагове у микролокалилетету самог места контакта и потпуно је јасно да је положај вучног и вученог возила могао бити просторно дефинисан у односу на подужну осу коловоза, да на ово указује фотодокументација, с обзиром да скица лица места није урађена на квалитетан начин, јер подужне осе вучног и вученог возила нису биле паралелне, већ је вучно возило био више искошено у леву страну у односу на вучено возило, да се пре контакта два возила и вучно и вучено возило једнозначно просторно кретали и то вучно возило по траговима кретања задњег десног удвојеног точка а вучено возило по траговима интензивног кочења задње осовине возила, да је то видно у фотодокументацији и скици лица места.

Такође стручни саветник је дао и објашњење у вези оштећења путничког возила, која су таква да је возило оштећено од предњег десног угла до средњег левог стуба возила, да је карактеристичан положај левих врата која су савијена и налазе се у зони где је положај задњих десних врата, да је на предњим левим вратима путничког возила оцртан траг који је настао од предњег браника вученог возила и на њему се налази и траг жуте боје, а што се налази и на поклопцу мотора са траговима жуте боје али и црвене од горњег црвеног пластичног дела предње маске вучног возила. Утврдио је да је примарни контакт код путничког возила био предњи леви угао путничког возила, дао је примедбе да поступајући вештак није дао одговор да ли је оптужени на својој коловозној десној траци у моменту предузимао сложену реакцију интензивног кочења и наглу радњу скретања у своју леву страну, јер основано се поставља питање и од стране Апелационог суда зашто би оптужени реаговао радњом кочења и скретањем у леву страну, ако није било потребе за тим, такође је додао да поступајући вештак погрешно интерпретира одбрану оптуженог у смислу да је путничко возило газило средишњу линију можда за половину гуме, прешло на леву коловозну траку, с обзиром да је оптужени у својој одбрани навео „....У једном моменту сам приметио када је то возило за ширину точка прешло преко средишње линије. Одмах ми је било сумњиво то кретање, све се десило у готово у пар секунди када је то возио прешло на моју траку...“, „.... ја када сам то видео нагло сам управљачем скренуо у леву коловозну траку посматрано у правцу којим сам се кретао јер сам сматрао да уколико ја скренем у леву коловозну траку да ће возило које ми је ишло у сусрет проћи коловозном траком којом сам се ја до тада кретао.....“ да управо то и указује на изнуђену реакцију оптуженог и његовог преласка на леву коловозну траку.

Управо из разлога супротности у налазима и мишљењима између поступајућег вештака који се налазе у спису на странама 141 и 150 и стручног саветника, на записнику о главном претресу од 11.02.2016. године, лист списа 253, вештак је давао одговоре на постављена питања од стране стручног саветника и то на осам страна записника, на који начин је одбрана и стављала примедбе на сачињени налаз, мишљења и сам исказ вештака и закључак да узрок саобраћајне незгоде треба тражити у пропусту оптуженог возача теретног возила ..., због преласка возилом на леву страну, на леву коловозну траку када за то нису постојали безбедни услови, пошто се том коловозном траком из супротног смера кретао возач са возилом марке ... о чему је у виду поднеска стручни саветник и дао своје изјашњење које се налази у спису на страни 293, а у вези чега првостепени суд у својој пресуди на страни 13 наводи да поднесци и питања стручног саветника одбране оптуженог дипл. инг. саобраћаја Адамовић Милана, нису довели у сумњу како основни тако и допунски налаз и мишљење вештака саобраћајне струке Аврамовић Слободана, а што није довољно да би се расправила ова кривично правна ствар.

Првостепени суд поред свих различитости у смислу изведених доказа у виду вештачења од стране поступајућег вештака саобраћајне струке и изјашњења стручног саветника, иако сматра да различитости нису довеле у сумњу како основни тако и допунски налаз и мишљење вештака саобраћајне струке Аврамовић Слободана, ипак брижљивом оценом писмених налаза, мишљења поступајућег вештака те и одговора на постављена питања од стране стручног саветника, постоји противречност а која није отклоњена а коју првостепени суд превазилази тако што одбија предлог одбране за одређивање новог вештачења од стране тима вештака саобраћајног факултета у Новом Саду, али се може констатовати да је евидентно а самим тим и неопходно да се предмет доказивања новим вештачењем може свестрано расправити, тако да суд не примењује одредбе члана 15 ЗКП-а, јер првостепени суд поред постојања примедби од стране одбране не даје одговор у својој пресуди да ли би узрок настанка саобраћајне незгоде требало тражити на страни возила ..., небезбедним ступањем возила са своје десне стране на леву саобраћајну траку, које је такво захтевало од возача теретног возила интензивну промену о начину вожње у циљу спречавања судара у тренутку после кога је судар возила био неизбежан и поред правовремених предузетих радњи од стране возача теретног возила, такође првостепени суд не провера да ли постоји или не допринос возача теретног возила, да ли је возач теретног возила могао да избегне фронтални судар без изласка возила са коловоза у случају усмеравања у десно уместо у лево, суд не утврђује да ли је возач теретног возила правовремено реаговао у случају конкретне ситуације, суд не даје одговор и не провера да ли је поступање возача теретног возила у конкретној ситуацији представљало рефлексну радњу оптуженог, јер оптужени у својој одбрани је навео „... док ми се приближавало путничко возило газило је средишњу линију, можда и чак за половину гуме и прешло на леву коловозну траку, из чега произилази да је путничко возило ... у контактни положај дошло са своје леве коловозне траке при чему је на 1,0 с пре контакта делом захватало леву, а делом десну коловозну траку, при чему је скуп возила био на својој десној коловозној траци. Осим тога у току поступка је утврђено је да је до незгоде дошло у ноћним условима вожње и на потпуно правом путу на сувом коловозу, да осим теретног возила оптуженог АА и путничког моторног возила којим је управљао ДД, није било других учесника у саобраћају који би допринели настанку ове незгоде, возила су била технички исправна, нису констатовани трагови кочења од стране возача путничког возила, који је био под утицајем алкохола, док возач ЂЂ возач теретног возила није имао алкохола у организму, чињеница је да је до настанка незгоде дошле на левој коловозној траци гледано из правца оптуженог АА, али се није расправио разлог преласка теретног возила на леву коловозну траку гледано из правца његовог кретања, на одстојању између путничког и теретног возила од 71 м, из ког то разлога је возач теретног возила прешао на леву коловозну траку, када је након реаговања прешао пут од 65,7 м. Прелазак теретног возила на леву коловозну траку није била неисправност теретног возила, јер је утврђено да је кочиони систем исправан, осим тога констатовани су и трагови кочења, за разлику од путничког возила које није кочило али је имало исправан кочиони механизам. Управо из свих наведених разлога, прави узрок настанка ове саобраћајне незгоде а при том узимајући и противреченост налаза, мишљења исказа одређеног вештака дипл. инг. саобраћаја Аврамовић Слободана и његових одговора датих на постављена питања од стране одбране и стручног саветника дипл. инг. саобраћаја Адамовић Милана, на поуздан начин није утврђен узрок преласка теретног возила и кабине са првом приколицом на леву коловозну траку, с обзиром да је друга приколица делом остала на десној коловозној траци. Није расправљено да ли је возач путничког возила направио опасну ситуацију, а како оптужени наводи да је прво газио средишну линију коловоза а потом и да је прешао на своју леву коловозну траку односно на траку којом се кретало теретно возило, да ли је технички могуће да је до настанка незгоде дошло на начин како то описује оптужени АА. Првостепени суд не провера путем вештака саобраћајне струке иако му се то примедбама од стране одбране и стручног саветника указивало, а пре свега и датом одбраном оптуженог АА, а с обзиром на постојање трагова, да ли у ситуацији прелажења у овом предмету оштећеног ВВ на другу страну пута односно на његову леву коловозну траку, да ли је то указивало да оштећени не влада својим возилом, тако да оптужени АА као возач теретног возила не може бити одговоран за настанак незгоде зато што је покушао да скретањем у лево избегне судар са возилом оштећеног, без обзира што је његова процена да ће на тај начин спречити незгоду показала погрешном, јер се према наводима оптуженог АА, оштећени ВВ као возач путничког возила поново вратио на своју десну коловозну траку, на одстојању од 71 м када се теретно возило својим предњим делом већ налазило на својој левој коловозној траци.

Основано се у жалби бранилаца оптуженог АА, указује да првостепени суд у својој пресуди утврђује да оштећени ДД, није био способан за безбедно управљање моторним возилом, јер је био алкохолисан, а што је утврђено од стране вештака, нејасно је из ког разлога цени алкохолисаност ДД као његов допринос настанку саобраћајне незгоде, а потом наводи да овај пропуст није довео до настанка незгоде, али недвосмислено не утврђује ни узрок настанка ове саобраћајне незгоде, не провера да ли је возач путничког возила ... својим кретањем а према наводима оптуженог АА као возача теретног возила, био изненадна опасна саобраћајна ситуација на коју је оптужени реаговао сложеном радњом наглог кочења и скретања у лево у покушају да избегне судар са возилом ... које му је његовом траком долазило у сусрет.

Ово из разлога што је суд дужан да непристрасно оцени све изведене доказе и да на основу њих са једнаком пажњом утврди чињенице које терете или иду у корист оптуженом што у конкретном случају суд није учинио и због тога је учинио напред наведене пропусте на које му је у овом решењу указано.

Узгред буди речено на седници већа одржаној дана 25.10.2016. године, поред изјављене жалбе браниоца оптуженог АА, бранилац на седници већа предао у списе предмета, наредбу о спровођењу истраге Вишег јавног тужиоца у Сремској Митровици КТИ-66/16 од 12.10.2016. године, против осумњиченог ЕЕ из ..., чиме је извршио кривично дело тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297 став 2 у вези члана 289 став 1 КЗ, извршено дана ... године, који је управљао возилом под утицајем алкохола и истом приликом са њим у возилу је био ВВ, који је у предмету К-272/15, а које дело је извршено дана ... године, имао својство оштећеног лица и задобило тешке телесне повреде, до је смртно страдао ЖЖ, док се поново као оштећено лице сада у незгоди која се збила дана ... године за које дело је и донета наредба о спровођењу истраге поново јавља ВВ, који поново задобило тешке телесне повреде, док је смртно страдао ЗЗ, па се основано поставља питање који су узроци настанка ових саобраћајних незгода и начина настанка истих.

Како је првостепена пресуда захваћена битним повредама одредаба кривичног поступка, због чега се није могла са поузданом сигурношћу испитати, то се иста морала укинути. У поновљеном поступку првостепени суд ће извести већ раније изведене доказе, отклонити противречности одређивањем новог вештачења које ће се поверити институцији и то тиму вештака, извести и по потреби и друге доказе, а ради правилног пресуђења ове кривично правне ствари, ради правилног утврђивања узрока настанка конкретне саобраћајне незгоде, све у склопу временско просторне анализе ове саобраћајне ситуације, те ће водити рачуна и о другим жалбеним наводима, након чега ће бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку.

С обзиром да је првостепена пресуда укинута и одлучено да се предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање, Апелациони суд као суд другог степена је одлучио иако се то изузетно примењује, да се ипак нови главни претрес након укидања првостепене пресуде одржи пред потпуно измењеним саставом већа у смислу члана 458 став 2 ЗКП-а.

На основу свега напред изнетог а применом члана 458 ЗКП-а, одлучено је као у изреци овог решења.

Записничар,
Михајловић Жељка

Председник већа-судија,
Остојић Весна