У поступку је утврђено да је тужени у чланку у својим новинама објавио информацију која је неистинита и која повређује право тужиоца на објективно информисање у току кривичног поступка који се против њега води.
Тужени се обратио тужбом суду ради исправке информације, означавајући као туженог главног уредника. Тужени је у жалби навео да Закон о јавном информисању обавезује одговорног уредника на објављивање исправке информације, међутим, како је одредбом члана 30. Закона о јавном информисању прописано да главни уредник јавног гласила има својство одговорног уредника тог јавног гласила, Врховни суд је овај приговор недостатка пасивне легитимације сматрао неоснованим. Истовремено жалбени навод туженог да је у другом чланку новина које издаје тужени, посредно дата тачна информација за које кривично дело је тужилац оптужен и осуђен, не може се сматрати исправком неистинито објављене информације у смислу члана 56. став 1. Закона о јавном информисању, који прописује да се одговор, односно исправка објављује у истом делу гласила, у истом издању, у истој рубрици, и на истој страници, са истом опремом, односно у истом делу емисије, као што је била објављена информација на коју се одговара и то под истим насловом, а уз ознаку "одговор", односно исправка, како је дакле у току првостепеног поступка доказано да је објављена информација неистинита, непотпуна и нетачно пренета, то је и Врховни суд нашао да не постоје разлози да суд не нареди објављивање исправке које се предвиђени одредбом члана 60. Закона о јавном информисању.