При томе, ни један од наведених поднесака као предлог за понављање поступка не садржи позивање подносиоца на било коју од одредаба ЗУП-а које се односе на понављање поступка, а према члану 244. ЗУП-а странка је дужна да у предлогу за понављање поступка учини вероватним околности на којима заснива предлог, као и околност да је предлог стављен у законском року, а орган који о предлогу одлучује дужан је када прими предлог за понављање поступка да у смислу члана 246. став 1. ЗУП-а испита да ли је предлог благовремен, да ли га је поднело овлашћено лице и да ли је околност на коме се предлог заснива учињена вероватном. Тужени орган је према томе био дужан имајући у виду наведене одредбе ЗУП-а, као и одредбу члана 58. истог закона, да несумњиво утврди са кога од разлога прописаних у члану 239. ЗУП-а су тужиоци ели предлог за понављање поступка.