Основно се у ревизији истиче да су нижестепени судови пропустили да утврде да ли се као странка појављује лице које може бити странка у парничном поступку.
Када је тужен ресторан који није правно лице онда не може бити странка у парничном поступку.
За обавезе ресторана може бити тужен његов власник који за обавезе истог одговара целокупном својом имовином.
У конкретном случају није тужен власник ресторана већ ресторан.
Према одредби члана 7. Закона о приватним предузетницима за обавезе радње одговара оснивач целокупном својом имовином.
Такву одредбу је садржавао и претходни Закон о личном раду.
Дакле, странка у поступку у конкретном случају може бити власник радње, али странка у поступку не може бити ресторан јер ресторан није правно лице па није привредни субјект који би могао бити странка у привредном спору.
Уколико име ресторана представља фирму, ни тада не може бити тужена фирма без имена његовог оснивача, односно власника.
Наиме, из формулације члана 7. Закона о личном раду, а сада Закона о приватним предузетницима, произилази да може бити тужено физичко лице као власник - оснивач радње за обавезе из делатности радње као што може да буде тужена и фирма али са назнаком ко је њен власник.
Отуда, када није тужена фирма са назнаком ко је њен власник, не постоји странка у спору чиме је учињена битна повреда из члана 354. став 2. тачка 10. ЗПП. Са тих разлога су побијане пресуде укинуте и предмет враћен првостепеном суду на поновни поступак.