Правни удео сувласника према одредби члана 13. став 1. Закона о основама својинско-правних односа, чини самостално стварно право и има правну природу својине, па се на сусвојину, уколико није нешто посебно прописано, примењују правила која важе за право својине на ствари.
Сувласник није власник на целој ствари, носилац својине на неподељеној ствари су сви сувласници заједно.
Сувласник међутим, има овлашћења власника ствари, само на својој идеалној квоти, која је означена као идеална, јер ствар није реално подељена.
Права сувласника обухваћена су у правној заједници интереса, тако да се могу вршити, према одредби Члана 14. став 1. наведеног Закона, само уз вођење рачуна о интересима других сувласника У конкретној правној ствари, странке су сувласници на непокретности у делу од по 1/2. На основу права сусвојине, странке имају право да непокретност држе, то право им према одредби члана 70. став 4. поменутог Закона припада у односу на целу непокретност и као сувласници самостално не могу имати искључиву државину на целој ствари.
Међутим, тужена је као сувласник и судржалац, у периоду од 1.3.1997. године до 1.4.2000. године, располагала целом ствари, а не само својим уделом, и као судржалац у поменутом периоду је искључила тужиљу из државине - судржавине.
Због тога, тужиљи за наведени период припада накнада за некоришћење њеног сувласничког дела, јер је тужена коришћењем целе непокретности, а не само својим делом, неовлашћено располагала туђом ствари Наводи ревизије којима тужена указује да сувласничку непокретност као заједничку ствар не користи у већем делу од 1/2, и с тим у вези на недостатак пасивне легитимације, нису основани, будући да су нижестепени судови утврдили да је тужена онемогућила тужиљу у коришћењу заједничке непокретности, држањем кључева од целе непокретности, ради чега је тужиља пред Општинским судом покренула поступак ради уређења начина коришћења у предмету 1 П.1/99, који је у току