Štampa Верзија за штампу

Ако су нижестепени судови применили одредбу материјалног права коју је требало да примене, чињенична питања се у ревизији не могу покретати Ако нижестепени судови нису применили одредбу материјалног права коју је требало да примене или ако такву одредбу нису применили, чињенична питања се у ревизији могу покретати, да би у поновном поступку биле разјашњене чињенице важне за правилну примену материјалног права

Суд: Врховни суд Србије*   Датум: 01.01.0001 Број: Рев.179/02
Абстракт:

"Према члану 395. став 2. ЗПП, ако ревизијски суд нађе да је због погрешне примене материјалног права чињенично стање остало непотпуно утврђено, укинуће побијану пресуду и предмет вратити на поновно суђење како би биле утврђене све чињенице важне за правилну примену материјалног права.
То може учинити само ако нижестепени судови нису применили одредбу материјалног права коју је требало да примене, или ако такву одредбу нису правилно применили.
Али, ако су применили одредбу коју је требало да примене и ако су је применили правилно, могућност укидања побијане одлуке ради разјашњења релевантних чињеница не постоји, јер се ревизијски суд, по члану 385. став 3. ЗПП, не може бавити чињеничним питањима У конкретном случају нижестепени судови су применили одредбу материјалног права коју је требало да примене, јер су побијану одлуку засновали на члану 15. став 3. Закона о стамбеним односима из 1990. године, који је био на снази у време настанка спора.
Како су чињенице важне за примену ове одредбе разјашњене, у ревизији се неосновано наводи да одлучне чињенице, због погрешне примене материјалног права, нису утврђене Према члану 15. став 3. поменутог Закона, тужиља би могла постати носилац станарског прва на спорном стану, да је са ранијим носиоцем станарског права (бабом по мајци) остварила дугогодишњу заједницу живота и становања у трајању од најмање десет година до његове смрти.
Али, она тај услов није испунила,јер је несумњиво утврђено да је њена заједница живота са носиоцем станарског права трајала мање од минималне дужине одређене законом У ревизији се неосновано наводи да минимална дужина трајања заједнице живота и становања није предвиђена законом, већ да је постављена у судској пракси.
Речи "најмање десет година до његове смрти" су интегрални део одредбе члана 15. став 3. тада важећег Закона о стамбеним односима Није учињена битна повреда поступка из члана 354. став 2. тачка 10. ЗПП, на коју се пази по службеној дужности На основу изложеног овај суд је, на основу члана 393. ЗПП, одбио ревизију као неосновану." Материјално право у чињенично питање у ревизијском поступку