Према чл. 61, 62. и 63. Закона о наслеђивању, завешталац може искључити из наслеђа нужног наследника који се повредом неке законске или моралне обавезе теже огрешио о њега (увредљивим или грубим поступком; умишљајним кривичним делом учињеним према њему, његовом детету, усвојенику, брачном другу или родитељу; одавањем нераду или непоштеном животу). Искључење се врши у форми која важи за тестамент, а њиме се губи право на наслеђе у мери у којој је одређено.
Оно мора бити изражено на несумњив начин.
Пожељно је навести и узрок, који мора постојати у време оставиочеве смрти.
Тужиља је искључила из наслеђа туженог, свог сина, "без права на нужни део". С обзиром на обим искључења, захтеви тужиоца да се уговор о поклону и тестамент редуцирају за величину његовог нужног дела су неосновани. стога се у ревизији неосновано наводи да су нижестепени судови погрешно применили материјално право када су његове захтеве одбили.