Предлогом Јединствене синдикалне организације „НИС Нафтагас“ Нови Сад покренут је поступак за оцењивање законитости одлука наведених у изреци. У предлогу се, поред осталог, наводи. да директор НИС Нафтагаса, као дела предузећа НИС Нафтна индустрија Србије, није овлашћен да оспореним одлукама утврђује коефицијенте ради утврђивања цене рада за радна места којих нема у Колективном уговору НИС Нафтна индустрија Србије, а што је у оспореним актима учињено сагласно закону; да су у члану 51. став 1. Колективног уговора за НИС Нафтна индустрија Србије („Службени гласник РС“, број 18/2000), утврђени коефицијенти за утврђивање цене радних места у НИСу и деловима НИСа, а одредбом става 2. предвиђено је да се коефицијенти за утврђивање цене радног места, за радна места која нису наведена у ставу 1. овог члана, утврђују у посебном прилогу који чини саставни део Колективног уговора. Оспорене одлуке, по мишљењу предлагача, несагласне су и са одредбама чл. 36. и 44. Устава Републике Србије, јер Синдикату није дата могућност да учествује у њиховом доношењу. У предлогу је поднет и захтев да Уставни суд, до доношења коначне одлуке у овом уставном спору, обустави извршење појединачних аката, односно радњи које су предузете на основу оспорених одлука.У одговору директора НИС Нафтагаса се истиче да је НИС Нафтагас део Јавног предузећа НИС Нафтна индустрија Србије (у даљем тексту. НИС Нафтагас), да је директор НИС Нафтагаса, на основу овлашћења садржаног у члану 14. Статута Јавног предузећа НИС Нафтна индустрија Србије (у даљем тексту. НИС) и члана 25. Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији радних места НИС Нафтагас, донео све оспорене одлуке којима је утврдио радна места са свим потребним условима и бројем извршилаца и уредио мезоорганизацију послова НИС Нафтагаса, те да није прекорачио овлашћења из Колективног уговора и Статута НИСа.У току поступка пред Уставним судом вршилац дужности генералног директора НИСа и директор НИС Нафтагаса, поднели су захтев да Суд застане са поступком оцене уставности и законитости оспорених аката и да им се да могућност да отклоне уочене неуставности и незаконитости оспорених аката. Уставни суд, на седници одржаној 17.06.2004. године, донео је Закључак о застајању са поступком и дао могућност НИСу и НИС Нафтагасу да у року до 30.09.2004. године оспорене акте усагласе с Уставом и законом, уз обавезу НИСа да у остављеном року обавести Уставни суд о поступању по овом Закључку и достави усаглашена оспорена акта. Међутим, директор НИС Нафтагаса, дописом број 7120248 од 27.09.2004. године, поднео је захтев за продужење рока за усаглашавање оспорених аката с Уставом и законом, уз Образложење да се ради о изузетно сложеном послу за чије успешно извршење је неопходно уложити више времена. Полазећи од чињенице да је Уставни суд оставио рок од преко три месеца и да у остављеном року оспорени акти нису усаглашени с Уставом и законом, Уставни суд је на основу члана 41. став 2. Закона о поступку пред Уставним судом и правном дејству његових одлука наставио поступак оцене уставности и законитости оспорених одлука НИС Нафтагаса.У спроведеном поступку Уставни суд је утврдио следеће.Оспореним одлукама о изменама и допунама Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији радних места, број 08327/11 од 10.12.1990. године (Службени билтен „Нафтагас“, број 5. од 20.12.1990. године) мењају се и допуњују одредбе Табеларног дела овог правилника.Све оспорене одлуке наведене у изреци донео је директор НИС Нафтагаса, као директор дела Јавног предузећа НИС Нафтна индустрија Србије са, П. о. Нови Сад.Законом о оснивању Јавног предузећа за истраживање, производњу, прераду и промет нафте и природног гаса („Службени гласник РС“, број 37/91) основано је Јавно предузеће „Нафтна индустрија Србије“ са потпуном одговорношћу. Сагласно члану 12. Закона, Статутом НИСа Јавног предузећа за истраживање, производњу, прераду и промет нафте и природног гаса, ближе се уређују поред осталог, права и обавезе делова предузећа у правном промету, као и овлашћења тих делова у погледу располагања средствима предузећа. Одредбом члана 2. став 4. Закона утврђују се седишта делова Јавног предузећа, која у правном промету имају одређена овлашћења утврђена статутом, према месту у коме се обавља претежни део послова из оквира делатности предузећа. Статутом Јавног предузећа за истраживање, производњу, прераду и промет нафте и природног гаса НИС Нафтна индустрија Србије у одредби члана 11. став ]. алинеја 1. утврђено је да је НИС Нафтагас део НИСа са одређеним правима и обавезама у правном промету, а одредбом члана 13. став 1. предвиђено је да делови НИСа имају право да у правном промету у име и за рачун НИСа закључују уговоре и врше друге правне послове и радње у оквиру делатности коју обављају. Сагласно одредбама члана 14. ст. 1. и 3. Статута, деловима НИСа руководе директори које именује генерални директор НИСа и да директори делова НИСа заступају делове предузећа којима руководе, без ограничења, у земљи и иностранству, у оквиру овлашћења из члана 13. Статута.Законом о јавним предузећима и обављању делатности од општег интереса („Службени гласник РС“, бр. 25/2000 и 25/2002) у члану 1. прописано је да је јавно предузеће оно предузеће које обавља делатност од општег интереса, а које оснива држава, односно јединица локалне самоуправе, да се јавно предузеће оснива и послује у складу са савезним законом којим се уређује правни положај предузећа, овим законом и законом којим се уређује обављање делатности од општег интереса.Законом о предузећима („Службени лист СРЈ“, бр. 29/96, 33/96, 29/97, 59/98, 74/99, 9/2001 и 36/2002), који је био на снази у време доношења оспорених одлука, у члану 7. било је прописано да се оснивачким актом друштва лица, односно статутом друштва капитала може утврдити да део предузећа има одређена овлашћења у правном промету, као и посебан обрачун резултата пословања и посебан подрачун у складу са савезним законом, као и да део предузећа нема својство правног лица. Законом о привредним друштвима („Службени гласник РС“, број 125/2004) у члану 453. прописано је да даном ступања на снагу овог закона, постојећа јавна предузећа настављају са радом у складу са прописима који су били на снази до дана ступања на снагу овог закона и оснивачким актом. Одредбом члана 3. ст. (1) и (2) Закона прописано је да привредно друштво, домаће или страно, може образовати један или више огранака; да је огранак организациони део привредног . друштва који нема својство правног лица и да огранак има место пословања и заступнике, а да послове с трећим лицима обавља у име и за рачун привредног друштва.Законом о раду („Службени гласник*РС“, бр. 70/2001 и 73/2001) утврђено је. да је послодавац, у смислу овог закона, домаће и страно правно и физичко лице које се бави одређеном делатношћу, односно организовани привредни субјекат (предузеће или предузетник), који обављају одређену делатност (члан 4. став 2); да се радни однос може засновати са лицем које има општу здравствену способност, најмање 15 година живота и испуњава друге услове за рад на одређеним пословима, утврђене одговарајућим актом послодавца, као и да се тим актом утврђују врста посла, стручна спрема и други посебни услови за рад на тим пословима (члан 13. ст. 1. и 2); да послодавац може да заснује радни однос са лицем које први пут заснива радни однос, у својству приправника, за занимање за које је то лице стекло одређену школску спрему, ако је то као услов за рад на одређеним пословима утврђено законом или актом из члана 13. овог закона (члан 33. став 1).Полазећи од наведених одредаба закона, Уставни суд је утврдио да директор дела предузећа (које нема својство правног лица, већ само одређена овлашћења у правном промету), нема законско овлашћење да доноси акт о унутрашњој организацији и систематизацији, као ни опште акте којима се уређују питања унутрашње организације послова у делу предузећа, те по оцени Уставног суда, ни директор НИС Нафтагаса као директор дела Јавног предузећа НИС Нафтна индустрија Србије, није надлежан за доношење оспорених акта.Извор: Службени гласник Републике Србије, 15/05 од 18.02.2005.