Основано у захтеву за заштиту законитости се истиче да су нижестепени судови погрешно применили материјално право када су одбили тужбени захтев за признање права сувласништва на спорној парцели у % дела по основу грађења на туђем земљишту.
Грађењем на туђем земљишту долази до спајања грађевине и земљишта у јединствене непокретности на којој не може даље опстати двовлашће, већ грађевина мора припасти власнику земљишта или обрнуто земљиште мора припасти градитељу. Правила за разрешење правне ситуације настале грађењем на туђем земљишту приписана су одредбама чл. 25. и 26. Закона о основама својинско- правних односа. Ова правила се примењују и у ситуацији када је градитељ само сувласник једног дела земљишта, а преостали сувласнички део припада другом лицу. За разрешење такве правне ситуације није од битног утицаја колики део грађевинске парцеле се налази под објектом како то погрешно закључују нижестепени судови, већ је битно колика је површина земљишта потребна за редовно искоришћавање изграђеног објекта. Одлука о томе да ли ће и сувласнички део другог сувласника припасти градитељу или ће грађевински објекат припасти у својину сувласнику који није градио, зависи од савесности оба сувласника и од односа грађевинске вредности изграђеног објекта према прометној вредности сувласничког дела земљишта другог сувласника који није градио, а како се то правилно истиче у захтеву за заштиту законитости.