Тиме што тужена не располаже становима, не може се рећи да је пресуда неодредива односно неизвршива, те да је тужиља требала тражити накнаду штете, ваља рећи следеће: доиста се испуњење састоји у извршењу оног што чини садржај обавезе, те нити га дужник може испунити нечим другим, нити веровник може захтевати нешто друго (чл. 307. ЗОО).
Међутим, већ је судска пракса у случају продаје стана изграђеног за тржиште од стране организације која се бави производњом станова за тржиште, када је основни циљ купца да си прибави стан, заузела став да, у случају немогућности предаје стана означеног у уговору о продаји, за коју немогућност је одговоран продавац, купац може захтевати да му продавац преда" други одговарајући стан.
Такав став је изграђен и у случају немогућности предаје стана од стране стамбене задруге задругару.
Слична је и конкретна ситуација, јер општина управља грађевинским земљиштем у друштвеном власништву, даје га на коришћење, тиме да га не може одузети из посједа пријашњег власника прије него што се уреде власничко- правни односи у погледу објекта и станарима који у тој згради станују осигура коришћење другог стана.
Опћина у ту сврху гради тзв. наменске станове и на друге начине долази у прилику да располаже одговарајућим становима.
Овде је посјед одузет пре 10 година а обавеза није извршена осигурањем другог одговарајућег стана, већ је мора извршити