Уставни суд у саставу: председник др Драгиша Слијепчевић и судије др Оливера Вучић, Братислав Ђокић, Весна Илић Прелић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, мр Милан Марковић, др Боса Ненадић, мр Томислав Стојковић, Милан Станић, Сабахудин Тахировић и Предраг Ћетковић, у поступку по уставној жалби Радице Чеперковић из Врњачке Бање, на основу члана 167. став 4. у вези члана 170. Устава Републике Србије, на седници одржаној 12. јула 2011. године, донео је

РЕШЕЊЕ

Одбацује се уставна жалба Радице Чеперковић изјављена против решења Општине Врњачка Бања, Општинска управа – Одељење за локалне јавне приходе број 436-1-1/08-3063 од 26. маја 2008. године, решења Министарства финансија - Пореска управа - Регионални центар Крагујевац број 01-43601-1-00015/2009-3 од 4. фебруара 2009. године и пресуде Управног суда - Одељење у Нишу ИИ-3 У 8080/10 (2009) од 18. новембра 2010. године

Образложење

1. Радица Чеперковић из Врњачке Бање је 31. децембра 2010. године, преко пуномоћника Мирослава Р. Јевтића, адвоката из Врњачке Бање, Уставном суду поднела уставну жалбу против решења Општине Врњачка Бања, Општинска управа – Одељење за локалне јавне приходе број 436-1-1/08-3063 од 26. маја 2008. године, решења Министарства финансија - Пореска управа - Регионални центар Крагујевац број 01-43601-1-00015/2009-3 од 4. фебруара 2009. године и пресуде Управног суда - Одељење у Нишу ИИ-3 У 8080/10 (2009) од 18. новембра 2010. године, због повреде права на правично суђење из члана 32. став 1. Устава Републике Србије и повреде одредаба чл. 91. и 198. Устава.

У уставној жалби је, између осталог, наведено: “да је основ доношења првостепеног и другостепеног решења у поступку утврђивања пореске обавезе потпуно погрешан, да није урађен на прописан начин, да одлучне чињенице нису утврђене на одговарајући начин и да је разрезани порез незаконит“. Истиче да је порез на имовину утврђен на бази Закључка Општинског већа Општине Врњачка Бања, који није у складу са Правилником на који се позвао доносилац оспореног првостепеног решења, а по мишљењу подносиоца, ни наведени Правилник није правилно примењен прилоком утврђивања пореске основице.

Подноситељка од Уставног суда захтева да поништи оспорена решења и пресуда Управног суда.

2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту. Поступак по уставној жалби се, у смислу члана 175. став 3. Устава, уређује законом.

Одредба члана 82. став 1. Закона о Уставном суду ("Службени гласник РС", број 109/07) је по својој садржини истоветна одредби члана 170. Устава.

3. Уставни суд је у спроведеном претходном поступку, на основу садржине уставне жалбе и доказа који су уз њу достављени, утврдио да је оспореним решењем о утврђивању пореза на имовину физичких лица Општине Врњачка Бања, Општинска управа – Одељење за локалне јавне приходе број 436-1-1/08-3063 од 26. маја 2008. године утврђен порез на имовину физичких лица за 2008. годину за стамбену зграду укупне површине 244,56 м2, према основици од 7.156.333,91 динара, уз признање олакшице од 9.975,20 динара, у укупном износу од 14.962,80 динара.

Министарство финансија - Пореска управа - Регионални центар Крагујевац је оспореним решењем број 01-43601-1-00015/2009-3 од 4. фебруара 2009. године одбило је као неосновану жалбу пореског обвезника, овде подноситељке уставне жалбе. У образложењу је наведено: да је жалиља поднела пореску пријаву надлежном органу ради утврђивања пореза на имовину, дајући ближе податке о непокретности; да је жалиљи, као пореском обвезнику, на основу података из поднете пореске пријаве утврђен порез на имовину физичких лица, сагласно одредбама чл. 2, 4. и члана 33. став 1. Закона о порезима на имовину („Службени гласник РС“, 26/01,...61/07); да је првостепени орган на основу података добијених од Министарства финансија - Пореска управа - Филијала Врњачка Бања утврдио да тржишна вредност стамбене зграде на територији Општине Врњачка Бања на дан 31.12.2007. године износи 40.190 динара/м2 и да је утврђена вредновањем основних и корективних елемената објекта, у складу са одредбама чл. 5. и 6. Закона о порезима на имовину и Правилника о начину утврђивања основице пореза на имовину на права на непокретностима („Службени гласник РС“ број 38/2001 и 45/2004); да су на утврђену пореску основицу примењене пореске стопе прописане чланом 2. став 1. тачка 2. Одлуке о висини стопе пореза на имовину за 2008. годину („Службени лист Општине Врњачка Бања“ број 10/07); да је Закључком Општинског већа Општине Врњачка Бања од 10. априла 2008. године утврђено да се висина просечне тржишне вредности за стамбене зграде за 2008. годину није променила у односу на 2007. годину, те је иста утврђена сагласно члану 4. став 1. наведеног Правилника; и да је првостепени орган на основу података из поднете пореске пријаве и на основу примене одговарајућих прописа правилно утврдио пореску обавезу у назначеном износу.

Оспореном пресудом Управног суда - Одељења у Нишу ИИ-3 У 8080/10 (2009) од 18. новембра 2010. године, одбијена је као неоснована тужба пореског обвезника поднета против другостепеног решења.

4. Подноситељка уставне жалбе сматра да јој је оспореним решењима и судском одлуком повређено право на правично суђење зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава, којом је утврђено да свако има право на независтан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог покретања поступка, као и о оптужбама против њега.

5. Уставни суд је у оцени навода изнетих у уставној жалби пошао од тврдњи подноситељке којом се оспорава процењена тржишна вредност предметне непокретности и утврђена висина пореза на имовину физичких лица за 2008. годину.

У погледу навода да у спроведеном управном поступку није правилно утврђена тржишна вредност предметне непокретности, Уставни суд констатује да су разлози изнети у уставној жалби истицани и у жалби против првостепеног решења, детаљно цењени у образложењу другостепеног решења, као и да је Управни суд Одељење у Нишу довољно јасно образложио своју одлуку, а такво образложење Уставни суд не сматра произвољним.

Што се тиче навода подноситељке уставне жалбе да јој је право на правично суђење повређено тиме што првостепени орган није извео доказе које је као жалиља предложила у управном поступку, конкретно вештачење и увиђај, Уставни суд указује на то да је питање начина на који се доказни поступак спроводи, као и прихватљивости предложених доказа у надлежности управних органа. Имајући у виду садржину гаранције које се јемчи чланом 32. став 1. Устава, Уставни суд је оценио да се овом уставном одредбом не даје странци неограничено право да предлаже извођење доказа, нити се гарантује право да сви доказни предлози буду прихваћени, па тако ни предлог да се изврши вештачење или увиђај. Такође, Уставни суд истиче да је задатак и обавеза управних органа да наведу разлоге због којих су одлучили да не изведу доказе које је странка предложила. У конкретном случају, другостепени орган је образложио своју одлуку тиме што је применио одредбу члана 48. став 1. Закона о пореском поступку и пореској администрацији којом је прописано да о потреби вештачења одлучује Пореска управа, па предлог за извођење доказа вештачењем није прихваћен, с обзиром да је пореска обавеза у свему утвђена на основу података наведених у пореској пријави коју је поднео порески обвезник .

Уставни суд је оценио да су без основа су наводи подноситељке уставне жалбе „да нема јасног образложења о томе који се закон примењује“ јер супротно садржини образложења оспорених аката, те да је првостепени орган позвао подноситељку да учествује у поступку 8. јула 2008. године како би јој предочио све чињенице, као и законске прописе на основу којих је донео решење, а у складу са одредбом члана 144. у вези чл. 6. и 24. Закона о пореском поступку и пореској администрацији.

Разматрајући наводе из уставне жалбе да се тржишна вредност непокретности, односно основица пореза на имовину, није могла утврдити на основу Закључка Општинског већа Општине Врњачка Бања, Уставни суд констатује да се првостепени орган обратио грађевинским предузећима са територије Општине Врњачка Бања са захтевом да до 31. јануара 2008. године доставе податке о тржишној цени квадратног метра објеката које су градили у 2007. години, а како у остављеном року нису доставили тражене податке, Општинско веће Општине Врњачка Бања је донело Закључак број 436-41/08 од 10. априла 2008. године, којим је утврђено да се висина просечне тржишне вредности по м2 није променила у односу на 2007. годину, па је иста утврђена на основу података које је по захтеву првостепеног органа доставила Пореска управа - Филијала Врњачка Бања.

Оцењујући да у уставној жалби нису наведени разлози који би оправдали тврдњу да постоји повреда права на правично суђење подноситељке уставне жалбе, те имајући у виду да се у уставној жалби не наводе никакви други докази и аргументи, различити од оних које је подноситељка већ истицала у жалби против првостепеног решења, Уставни суд сматра да изнети разлози не дају довољно основа за сумњу да су оспорене одлуке донете произвољном применом материјалног права, те да је њима повређено право подноситељке на правично суђење зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава.

Коначно, Уставни суд констатује да одредбе члана 91. и члана 198. Устава, на чију повреду се подноситељка уставне жалбе такође позива, не гарантују посебна права или слободе грађана.

На основу свега изложеног, Уставни суд је уставну жалбу одбацио, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 4) Закона о Уставном суду, јер не постоје Уставом и Законом утврђене претпоставке за вођење поступка и одлучивање.

5. Сагласно изложеном, Уставни суд је, на основу одредбе члана 46. тачка 9) Закона о Уставном суду, решио као у изреци.

ПРЕДСЕДНИК

УСТАВНОГ СУДА

др Драгиша Слијепчевић