Понављање правноснажности довршеног кривичног поступка може се дозволити ако се изнесу нове чињенице или поднесу нови докази који су сами за себе или у вези са ранијим доказима подобни да доведу до битно другачије осуде у конкретном случају пошто је осуђени оглашен кривим за предметно кривично дело и осуђен на казну, нови докази или нове чињенице би требале да буду подобне да проузрокују његово ослобађање од оптужбе или осуду по блажем закону). међутим, чињенице и докази које износи захтјев осуђеног, немају онај квалитет о коме је напријед било говора и кога претпоставља одредба члана 404.тачка 4.ЗКП.чињеница да је осуђени у међувремену тешко психички оболео, што би то стање довело до ослобађајуће пресуде, је околност која се једино може цијенити у време извршења дела, па касније измењено стање урачунљивости осуђеног није од значаја за његову кривичну одговорност.Из ових разлога очигледно је да ти нови докази и нове чињенице нису подобни да се на основу њих дозволи понављање кривичног поступка, па жалба осуђеног без основа тврди да је њен захтјев незаконито одбачен