Неосновано се жалбом браниоца оптуженог првостепена пресуда побија и због повреде кривичног закона.
По оцени жалбе ова повреда се огледа у пропусту првостепеног суда да примени институт битно смањене урачунљивости и да ово стање оптуженог цени код одмеравања казне као законски основ за блаже кажњавање у смислу члана 12. став 2. КЗ СРЈ. По оцени овог суда, став првостепеног суда у том погледу је исправан.
Стање јаке раздражености изазвано нападом оштећеног које је имало за последицу и стање битно смањене урачунљивости оптуженог, правилно је оцењено и представљало је основ за правну квалификацију кривичног дела убиства на мах.
Код таквог стања ствари стање битно смањене урачунљивости које је искључиво последица стања јаке раздражености не може истовремено представљати и основ за блаже одмеравање казне применом чл. 12. ст. 2. КЗ СРЈ, јер је то стање већ дошло до изражаја кроз висину запрећене казне за кривично дело убиства на мах.
Истина, могућност блажег кажњавања применом чл. 12. ст. 2. КЗ СРЈ код кривичног дела убиства на мах није апсолутно искључена, али не по основу стања јаке раздражености настале нападом или тешким вређањем која је истовремено довела и до битно смањене урачунљивости, већ само за случај постојања неког од других основа који могу довести до битно смањене урачунљивости (душевна болест или заостао душевни развој) . Међутим, у конкретном случају не ради се о томе.