Уставни суд у саставу: заменик председника др Марија Драшкић и судије др Оливера Вучић, Братислав Ђокић, др Горан Илић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, мр Милан Марковић, др Боса Ненадић, Милан Станић, др Драган Стојановић, мр Томислав Стојковић, Сабахудин Тахировић и Предраг Ћетковић, у поступку по уставној жалби Жикице Вељовић из Новог Пазара, на основу члана 167. став 4. у вези члана 170. Устава Републике Србије, на седници одржаној 8. децембра 2011. године, донео је

ОДЛУКУ

1. Усваја се уставна жалба Жикице Вељовић и утврђује да је у извршном поступку који се водио пред Општинским судом у Новом Пазару у предмету И. 52/04 повређено право подносиоца уставне жалбе на суђење у разумном року, зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава Републике Србије.

2. Утврђује се право подносиоца уставне жалбе на накнаду нематеријалне штете, које може остварити на начин предвиђен одредбама члана 90. Закона о Уставном суду.

3. Налаже се надлежном суду да предузме све неопходне мере како би се извршни поступак из тачке 1. спровео у најкраћем року.

Образложење

1. Жикица Вељовић из Новог Пазара, је 4. априла 2009. године, преко пуномоћника Маре Поповић, адвоката из Новог Пазара, поднео Уставном суду уставну жалбу због повреде права на суђење у разумном року из члана 32. став 1. Устава, у извршном поступку који се водио пред Општинским судом у Новом Пазару у предмету И. 52/04. Подносилац уставне жалбе је навео да извршни поступак у наведеном предмету који је хитне природе, јер се ради о радном спору, није окончан ни после више од пет година и неизвесно је колико ће још трајати. Истиче да је извршење дозвољено пленидбом новчаних износа са рачуна извршног дужника или пописом и продајом покретних ствари или непокретности извршног дужника а надлежни суд није предузео ниједну правну радњу у погледу дозвољеног алтернативног извршења пописом и продајом покретне или непокретне имовине извршног дужника. Иако подносилац уставне жалбе у делу уставне жалбе „подаци о појединачном акту који се оспорава“ наводи да се оспоравају решење о извршењу Општинског суда у Новом Пазару И. 52/04 од 26. фебруара 2004. године и пресуда Општинског суда у Новом Пазару П1. 520/03 од 8. јануара 2004. године, на основу које је донето решење о извршењу, садржина уставне жалбе се односи на истицање повреде права на суђење у разумном року у оспореном извршном поступку. Подносилац уставне жалбе предлаже да Уставни суд утврди да му је повређено право на суђење у разумном року у предмету Општинснког суда у Новом Пазару И. 52/04, да му се накнади нематеријална штета и да се наложи надлежним судовима да се извршни поступак оконча у најкраћем року.

2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга права средства за њихову заштиту. Поступак по уставној жалби се, у смислу члана 175. став 3. Устава уређује законом.

Одредбом члана 82. став 2. Закона о Уставном суду ("Службени гласник РС", број 109/07) прописано је да се уставна жалба може изјавити и ако нису исцрпљена правна средства, у случају када је подносиоцу уставне жалбе повређено право на суђење у разумном року.

У току поступка пружања уставносудске заштите поводом испитивања основаности уставне жалбе у границама истакнутог захтева, Уставни суд утврђује да ли је у поступку одлучивања о правима и обавезама подносиоца уставне жалбе повређено или ускраћено његово Уставом зајемчено право или слобода.

3. Уставни суд је у спроведеном поступку извршио увид у списе предмета И. 52/04 Општинског суда у Новом Пазару и утврдио следеће чињенице и околности од значаја за одлучивање у овој уставносудској ствари:

Правноснажном пресудом због изостанка П1. 520/03 од 8. јануара 2004. године усвојен је тужбени захтев тужиоца, овде подносиоца уставне жалбе, те је обавезана тужена „Рашка“ Холдинг компанија а.д. Нови Пазар да тужиоцу исплати гарантовану зараду за конкретно одређене месеце и то од 1995. године до 2001. године, минималну зараду за одређене месеце, за 2001. и 2002. годину, допринос за пензијско и инвалидско осигурање за период од 1995. године до 2002. године, као и трошкове поступка.

Подносилац уставне жалбе је као поверилац поднео 9. фебруара 2004. године предлог за извршење против извршног дужника „Рашка“ Холдинг компаније а.д. Нови Пазар, на основу извршне пресуде Општинског суда у Новом Пазару П. 520/03 од 8. јануара 2004. године. Општински суд Новом Пазару је донео решење И. 52/04 од 26. фебруара 2004. године којим је одређено предложено извршење.

Поднеском повериоца, овде подносиоца уставне жалбе од 15. јула 2004. године обавештен је надлежни суд о делимичном повлачењу предлога за извршење и то на име неисплаћеног износа за пензијско и инвалидско осигурање и решењем Општинског суда у Новом Пазару И. 52/04 од 16. јула 2004. године обустављен је поступак извршења у односу на наплату доприноса за пензијско и инвалидско осигурање. Даље, у списима предмета, до одлучивања о уставној жалби нема података о предузимању било које активности од стране суда да би се наведени извршни поступак окончао.

4. Одредбама Устава на чију се повреду указује у уставној жалби, утврђено је: да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега (члан 32. став 1.).

Законом о извршном поступку („Службени гласник РС", бр. 28/2000, 73/2000 и 71/01), који се примењивао у време покретања поступка извршења, било је прописано: да се овим законом одређују правила по којима суд поступа ради принудног извршења судске одлуке која гласи на испуњење обавезе, као и ради обезбеђења потраживања (члан 1. став 1.); да се поступак извршења и поступак обезбеђења покрећу на предлог повериоца (члан 2. став 1.); да извршење и обезбеђење одређује и спроводи суд (члан 3.); да је у поступку извршења и обезбеђења суд дужан да поступа хитно (члан 4. став 1.).

Закон о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС“, број 31/11), који се примењује од 17. септембра 2011. године, у члану 358. став 1. прописује да ће се поступак извршења и обезбеђења у којима је до дана почетка примене овог закона започето спровођење извршења окончати по одредбама овог закона. Такође, и одредбом члана 6. став 1. овог Закона прописано је да је поступак извршења и обезбеђења хитан.

5. У погледу периода у односу на који је Уставни суд надлежан да испитује повреду права на суђење у разумном року, Суд је утврдио да је период у коме се грађанима јемче права и слободе утврђене Уставом и обезбеђује уставносудска заштита у поступку по уставној жалби почео да тече 8. новембра 2006. године, даном ступања на снагу Устава Републике Србије. Међутим, с обзиром на то да судски поступак представља јединствену целину, Уставни суд је становишта да оцена суђења у разумном року мора да обухвати целокупни период трајања поступка од момента подношења предлога за извршење Општинском суду у Новом Пазару 9. фебруара 2004. године.

Разумна дужина трајања судског поступка је релативна категорија, која зависи од низа чинилаца, који се морају узети у обзир у сваком појединачном случају према његовим специфичним околностима. Сложеност чињеничних и правних питања у конкретном предмету, понашање подносиоца уставне жалбе као странке у поступку, поступање надлежних судова који воде поступак, као и природа постављеног захтева, односно значај расправљаног права за подносиоца уставне жалбе су критеријуми који утичу на оцену дужине трајања постука и одређују да ли је поступак окончан у оквиру разумног рока или не.

Анализирајући дужину трајања оспореног судског поступка, Уставни суд је утврдио да наведени извршни поступак до подношења уставне жалбе траје пет година а до дана одлучивања о уставној жалби траје седам година и да и даље није окончан.

На основу наведеног, како је извршни суд био дужан да сагласно одредби члана 4. став 1. ранијег Закона о извршном поступку и одредби члана 6. став 1. важећег Закона о извршењу и обезбеђењу поступа хитно, Уставни суд налази да Општински суд у Новом Пазару од 16. јула 2004. године па до данас није предузимао ниједну активност у извршном поступку, односно није поступао ефикасно у складу са законским овлашћењима да би се извршни поступак који је по својој природи хитног карактера, окончао у најкраћем року да би се извршни поверилац намирио. Наиме, од доношења решења о извршењу којим се дозвољава спровођење извршења извршни поступак није окончан, иако је протекло седам година. Дакле, Уставни суд је оценио да је непоступање Општинског суда у Новом Пазару у роковима прописаним законом утицало на неоправдано дуго трајање извршног поступка у предмету И. 52/04.

Битна карактеристика извршног поступка је његов принудни карактер који одређује основна начела тог поступка. Једно од тих начела је начело официјелности које од суда захтева активно понашање све до окончања извршног поступка, те је суд дужан хитно да предузима све радње које треба да доведу до спровођења извршења и окончања извршног поступка, што у конкретној ситуацији није био случај. Основни разлог трајања предметног извршења је неефикасно деловање Општинског суда у Новом Пазару, непоступање у роковима прописаним законом и некоришћење свих процесних овлашћења која су суду стајала на располагању.

Уставни суд је оценио да је постављени захтев у извршном поступку за подносиоца уставне жалби био од значаја, с обзиром на то да је поступак покренут ради намирења новчаног потраживања подносиоца према извршном дужнику. У складу са тим, такође, по оцени Уставног суда, подносилац се и понашао у оспореном поступку. Тако је он у више наврата подносио ургенције, којима је тражио од суда да примењује потребне процесне радње у циљу окончања извршног поступка.

На основу свега изложеног, Уставни суд је утврдио да је Општински суд у Новом Пазару одговоран што је предметни извршни поступак неоправдано дуго трајао, те да је наведеним поступањем тога суда подносиоцу уставне жалбе повређено право на суђење у разумном року зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава, у извршном поступку који се у предмету И. 52/04 водио пред Општинским судом у Новом Пазару.

6. С обзиром на наведено, Уставни суд је, у складу са одредбама члана 89. ст. 1. и 2. Закона о Уставном суду, у тачки 1. изреке усвојио уставну жалбу због повреде права на суђење у разумном року из члана 32. став 1. Устава и као начин правичног задовољења у тачки 2. изреке подносиоцу уставне жалбе утврдио право на накнаду нематеријалне штете и у тачки 3. изреке одредио начин отклањања штетних последица констатоване повреде Уставом зајемчених права тако што је наложио надлежном суду да предузме све неопходне мере како би се извршење у предмету И. 52/04 окончало у што краћем року.

7. На основу изложеног и одредбе члана 45. тачка 9) Закона о Уставном суду, Уставни суд је одлучио као у изреци.

ЗАМЕНИК ПРЕДСЕДНИКА

УСТАВНОГ СУДА

др Марија Драшкић