Најпре је 06.12.1983. године закључен уговор о поклону по коме је отац странака своје право својине на некретнинама наведеним у уговору поклонио туженом.
Са породицом је тужени прешао да живи у кући оца странака и даље се о њему бринуо.
Затим су 08.05.1994. године закључили уговор о доживотном издржавању, који је оверен од судије.
Предмет овог уговора су исте оне некретнине које су биле и предмет уговора о поклону.
Отац странака умро је 18.12.1994. године
По материјалном праву када је најпре закључен уговор о поклону, а потом уговор о доживотном издржавању дошло је до новације уговора о поклону, па ће се односи после смрти примаоца издржавања регулисати у складу са уговором о доживотном издржавању.
Како су у овом случају уговарачи из уговора о поклону касније у погледу исте имовине закључили правоваљан уговор о доживотном издржавању, у коме је ранији поклонодавац сада издржавано лице, а ранији поклонопримац сада давалац издржавања, онда је међу њима постигнута сагласност воља о пренову уговора, те је ранији уговор о поклону изгубио правну важност, а постао је пуноважан уговор о доживотном издржавању.
У таквим околностима суђено је правилном применом материјалног права када је одбијен тужбени захтев ради утврђења да је наведеним уговором о поклону повређено право тужиоца на нужни део
Врховни суд Србије, Рев.1502/98 од 15.04.1998