(1) Другостепени суд, одлучујући у смислу члана 159. став 7. ЗКП о жалби против решења већа из члана 23. став 6. ЗКП, може:
а) ако установи према стању списа да основана сумња постоји, уважити жалбу овлашћеног тужиоца, те преиначити побијано решење којим је захтев за спровођење истраге одбијен и донети решење о спровођењу истраге;
б) ако установи према стању списа да основана сумња не постоји, уважити жалбу лица против кога се захтева спровођење истраге, те преиначити решење о спровођењу истраге и одбити захтев овлашћеног тужиоца за спровођење истраге;
в) укинути побијано решење ради бољег разјашњења ствари, оцене накнадно прикупљених материјала и сл.
(2) Другостепени суд, одлучујући о жалби овлашћеног тужиоца изјављеној против решења већа из члана 23. став 6. ЗКП којим је усвојен приговор против оптужнице и одлучено да нема места оптужби и да се кривични поступак обуставља или да се оптужница одбацује, односно против оваквог решења већа донетог поводом захтева председника већа да се испита основаност оптужнице (чл. 270. и 271. ЗКП), може преиначити побијано решење и одбити приговор против оптужнице као неоснован, односно сложити се са оптужницом и уступити је председнику већа првостепеног суда пред којим се има одржати главни претрес.
Другостепени суд може побијано решење и укинути ако нађе да постоје разлози из члана 269. став 2. ЗКП. Заједничка седница Савезног и Врховних судова од 1