Решење о распоређивању донето је 1996. године.
Према члану 21. став 1. Закона о радним односима, радник може бити распоређен на друго радно место које одговара његовој стручној спреми одређене врсте занимања, знању и способности, ако то захтевају потребе процеса и организације рада.
Тужилац има стручну спрему квалификованог радника металске струке, а радио је као руковалац парног котла.
Побијаним решењем распоређен је на радно место "радник на одржавању круга", за које се тражи стручна спрема квалификованог радника свих школа.
Како поменута одредба инсистира на стручној спреми "одређене врсте занимања", распоређивање тужиоца не одговара стручним квалификацијама тужиоца.
Оно не одговара ни знању ни способностима тужиоца, јер се он раније није бавио пословима одржавања круга, већ пословима своје струке, односно занимања.
У побијаном решењу је означено да се тужилац распоређује на друго радно место због "исказане потребе процеса рада". Овај уопштен исказ није довољан да се закључи да је побијано решење донето у складу са потребом процеса и организације рада.
Било је нужно да се та потреба конкретизује, како би се идентификовали разлози због којих је тужилац са радног места руковаоца парног котла распоређен на радно место радника на одржавању круга.
Како такве конкретизације нема, решење о распоређивању је остало необразложено, па је и то било довољан разлог за његово поништавање.