Одредбом члана 387. ЗОО прописано је да се застаревање прекида када дужник призна дуг, а одредбом члана 392. став 1. ЗОО прописано је да после прекида застаревања рок почиње тећи изнова, а време које је протекло пре прекида не рачуна се у законом одређени рок застарелости. Сагласно томе, рок застарелости потраживања се прекида само уколико је до признања дуга дошло пре истека застарелости потраживања дуга који је признат што за последицу има да поверилац може тужбом тражити исплату таквог дуга.
Међутим, признање дуга после протека рока застарелости има утицаја на обавезу дужника да такав дуг исплати. Одредбом члана 366. ЗОО прописано је да писмено признање застареле обавезе сматра се као одрицање од застарелости. Правне последице признања застареле обавезе од стране дужника огледају се у томе што после овако учињеног признања поверилац стиче право да захтева испуњење обавезе, јер је досад неутужива, природна облигација постала потпуна и утужива обавеза, као и у томе што после признања почиње изнова да тече рок застаревања обавезе и то првог дана после писменог признања застареле обавезе. За правну ваљаност писменог признања застареле обавезе није потребно навођење новчаног износа предметног потраживања.