Не стоје наводи ревизије о погрешној примени материјалног права, с обзиром да је пресуду због изостанка првостепени суд изрекао управо у случају у коме је тужба конклудентна, јер тужбени захтев за накнаду штете због несавесног понашања друготуженог трговинског заступника (у повереном послу није поступао са струковном пажњом која се захтева) по материјалном-праву проистиче из чињеница из којих га тужилац изводи.
У тужби за накнаду штете дате су све околности које у свом материјално правном резултату дају основаност захтева.
У конкретном случају у овој парници за накнаду штете пресуда због изостанка могла је бити донесена управо зато што из тужбе произилази да је тужиоцу као оштећеном заступаном проузрокована штета у одређеној висини и да је друготужени као заступник тужиоца за то крив услед несавесног заступања при закључењу уговора о берзанском послу (накнада штете се од трговинског заступника може тражити по чл. 797. ст. 1. ЗОО) .