Против решења Врховног суда Србије, којим је одбијен предлог тужиоца за понављање поступка који је пресудом Врховног суда Србије правноснажно окончан, тужилац је изјавио жалбу због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.
Одлучујући о дозвољености жалбе Врховни суд Србије је одбацио жалбу тужиоца као недозвољену јер ниједном законском одредбом није предвиђено да је дозвољена жалба против одлуке Врховног суда Србије као редовни нити ванредни правни лек, због чега жалба изјављена на одлуку Врховног суда Србије нема ослонца у Закону о парничном поступку.