Постојање одлуке кућног савета којом се одређеном лицу одобрава коришћење заједничких просторија у згради, односно уговора којим кућни савет даје ове просторије у закуп представља основ који искључује примену члана 37. став 1. Закона о стамбеним односима.
| Суд: | Врховни суд Србије* | Датум: 17.03.1993 | Број: У.3512/92 |
| Абстракт: | |||
По налажењу овог суда, за Сада се тужилац не може сматрати бесправно усељеним лицем у смислу члана 31. став 1. Закона о стамбеним односима, јер се позива на одлуку кућног савета као основ за коришћење наведених просторија, макар он био и споран, а о ваљаности основа није надлежан да расправља орган управе већ надлежни суд.