Потраживање износа отпремнине која није исплаћена због смрти запосленог,је имовина која се расправља у оставинском поступку.Чланом 119. став 1. тачка 1) Закона о раду („Службени гласник РС“, бр. 24/05 и 61/05) је прописано да је послодавац дужан да запосленом исплати отпремнину при одласку у пензију, најмање у висини три просечне зараде, у складу са општим актом. Под просечном зарадом се сматра просечна зарада у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за статистику.Послодавац је дужан да запосленом исплати све неисплаћене зараде, накнаде зараде и друга примања која је запослени остварио до дана престанка радног односа у складу са општим актом и уговором о раду. Исплату ових обавеза послодавац је дужан да изврши најкасније у року од 30 дана од престанка радног односа (члан 186. Закона).Према томе, запослени има право на отпремнину ако му радни однос престаје ради остваривања права на старосну, инвалидску или породичну пензију.У конкретном случају запосленом је престао радни однос због одласка у старосну пензију и по том основу је стекао право на исплату отпремнине. Послодавац је обавезан да запосленом исплати отпремнину у смислу члана 119. став 1. тачка 1) Закона најкасније у року од 30 дана од престанка радног односа, независно од тога када ће запослени добити решење о стицању права на старосну пензију. Чињеница да је запослени умро након стицања права на отпремнину у смислу члана 119. став 1. тачка 1) Закона, а пре исплате отпремнине је од значаја за оставински поступак. Оставински поступак и питања наследника отпремнине која није исплаћена запосленом, уређена су прописима о наслеђивању а не Законом о раду.