Уставни суд у саставу: председник др Драгиша Слијепчевић и судије др Оливера Вучић, Братислав Ђокић, Весна Илић Прелић, др Горан Илић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, мр Милан Марковић, др Боса Ненадић, Милан Станић, др Драган Стојановић, мр Томислав Стојковић, Сабахудин Тахировић и Предраг Ћетковић, на основу члана 167. став 1. тачка 4. Устава Републике Србије, на седници одржаној 17. фебруара 2011. године, донео је

РЕШЕЊЕ

1. Не прихвата се иницијатива за покретање поступка за утврђивање незаконитости одредаба члана 10. став 1. и члана 13. став 3. Одлуке о условима и начину снабдевања топлотном енергијом (''Службени лист општине Кладово'', бр. 6/06 и 3/09).

2. Одбацује се захтев за обуставу извршења појединачног акта или радње предузете на основу одредаба Одлуке из тачке 1.

Образложење

Уставном суду поднета је иницијатива за оцену уставности и законитости члана 10. став 1. и члана 13. став 3. Одлуке о условима и начину снабдевања топлотном енергијом (''Службени лист општине Кладово'', бр. 6/06 и 3/09). Подносилац иницијативе сматра да је одредба члана 10. став 1. Одлуке, којом је предвиђено да у топлотну опрему купца, по правилу, спада и топлотна подстаница која се састоји од прикључне и кућне подстанице, у супротности са чланом 54. Закона о енергетици (''Службени гласник РС'', број 84/04), јер је тим чланом предвиђено да уређаје за прикључење објекта купца, у које, по мишљењу иницијатора, спада и топлотна подстаница, обезбеђује енергетски субјект који је дужан да их као своја средства угради и одржава. У прилог наведеном, иницијатор истиче и одредбу члана 5. став 1. тачка 3) Закона о комуналним делатностима (''Службени гласник РС'', бр. 16/97 и 42/98), којом је прописано да се производња и снабдевање паром и топлом водом врши до подстанице, обухватајући и подстаницу. Иницијатор даље наводи да је оспорена одредба члана 13. наведене Одлуке, којом је утврђена одговорност купца – власника за одржавање топлотне подстанице, у супротности са одредбама чл. 137. и 143. Закона о енергетици, јер је тим одредбама Закона утврђена обавеза произвођача и дистрибутера топлотне енергије да одржава уређаје и топлотну подстаницу. У иницијативи је на крају затражена обустава извршења аката и радњи предузетих на основу оспорених одредаба Одлуке, до доношења коначне одлуке Уставног суда.

Доносилац оспореног акта у свом одговору истиче да је услов да се било који објекат прикључи на даљински систем грејања да изгради прикључни вод и подстаницу у објекту, јер је систем преноса у Кладову индиректан. Услове за израду прикључног вода и подстанице даје дистрибутер, а инвеститор о свом трошку гради наведене елементе система који остају власништво објекта – инвеститора, изузев ако инвеститор уговорно не пренесе право на неког другог. Мерни и регулациони уређаји се постављају на прикључном воду у објекту где се налази подстаница (мерач топлоте, запорни и регулациони вентили), тј. то представља место предаје енергије и место разграничења одговорности за предату енергију између енергетског субјекта (дистрибутера) и купца. Одржавање мерно регулационе опреме је у надлежности енергетског субјекта – дистрибутера, док је купац – потрошач одговоран за одржавање подстанице која је део кућне инсталације и власништво је објекта – купца. Доносилац оспореног акта истиче да се оспорене одредбе Одлуке односе на кућну подстаницу, а не на подстанице које се налазе у систему примарне производње енергије, на шта се односи члан 137. Закона о енергетици. Такође наглашава да се чланом 143. Закона о енергетици регулише дистрибутивни систем, а кућна топлотна подстаница представља део кућне инсталације, па стога не треба доводити у питање законитост члана 10. став 1. и члана 13. став 3. оспорене Одлуке у односу на наведени члан 143. Закона о енергетици. На крају закључује да купац – потрошач по сопственој вољи може склопити уговор о одржавању кућне топлотне опреме и инсталације са енергетским субјектом или неким другим.

У спроведеном поступку Уставни суд је утврдио:

Иницијатор у свом поднеску није навео разлоге за оспоравање уставности одредаба члана 10. став 1. и члана 13. став 3. Одлуке (иако је иницијативу насловио као захтев за оцену уставности и законитости), већ је прецизирао да тражи оцену законитости наведених одредаба Одлуке у односу на одредбе чл. 54, 137. и 143. Закона о енергетици, па је Уставни суд, сагласно наведеном, извршио само оцену законитости оспорене Одлуке.

Скупштина општине Кладово је донела оспорену Одлуку о условима и начину снабдевања топлотном енергијом (''Службени лист општине Кладово'', бр. 6/06 и 3/09), на седници одржаној 28. новембра 2006. године, на основу члана 145. Закона о енергетици (Службени гласник РС'', број 84/04), члана 27. Закона о јавним предузећима и обављању делатности од општег интереса (''Службени гласник РС'', бр. 25/2000, 25/02 и 107/05), чл. 2, 5. и 13. Закона о комуналним делатностима (''Службени гласник РС'', бр. 16/97 и 42/98), члана 18. Закона о локалној самоуправи (''Службени гласник РС'', број 9/02) и члана 27. Статута општине Кладово (''Службени лист општине Кладово'', бр. 3/03, 1/05 и 5/05). Овом одлуком прописани су услови и начин сигурног и квалитетног снабдевања топлотном енергијом која се користи за грејање стамбеног и пословног простора и припрему потрошене топле воде, услови и начин пружања енергетских услуга, као и међусобни односи између енергетских субјеката и купаца топлотне енергије (члан 1.). Оспореним одредбама Одлуке предвиђено је: да је топлотна опрема купца, по правилу, прикључни топловод, топлотна подстаница, која се састоји од прикључне и кућне подстанице, унутрашње топлотне инсталације и уређаји и индивидуални (унутрашњи) регулатори и мерачи топлоте (делитељи) (члан 10. став 1.); да је за одржавање прикључног топловода и топлотне подстанице, изузимајући мерне уређаје, одговоран инвеститор, односно власник, уколико уговорно није пренео обавезу одржавања на енергетски субјект (члан 13. став 3.). Поред оспорених одредаба Одлуке о условима и начину снабдевања топлотном енергијом, од значаја за сагледавање њене законитости су, по оцени Уставног суда, и следеће одредбе Одлуке, којима је прописано: да се овом одлуком нарочито уређују власничка разграничења и надлежности за одржавање топлотне опреме, изградња прикључног топловода и топлотне подстанице, мерно место, мерни уређаји и утврђивање испоручене количине топлотне енергије (члан 2. ал. 3, 5. и 11.); да је дистрибутивна мрежа топловодна мрежа која представља систем повезаних уређаја и инсталација који су намењени дистрибуцији топлотне енергије до купца, да су пумпне станице постројења која омогућавају проток топле воде кроз топловодну мрежу, да примарну топловодну мрежу чине топловоди који се употребљавају за повезивање производних извора са секундарном топловодном мрежом, да секундарну топловодну мрежу чине топловоди који иду од примарне топловодне мреже по подручју снабдевања до прикључних шахтова или одвајања за појединачног купца, да је прикључни топловод који иде од прикључних шахтова или одвајања од топлотне мреже до топлотне подстанице, односно појединачног купца, да је топлотна подстаница састављена из прикључне и кућне подстанице и са својим радом обезбеђује испоруку топлоте у унутрашње топлотне инсталације и уређаје купца, да је прикључна подстаница састављена од запорних, регулационих, сигурносних и мерних елемената, да се кућна подстаница састоји од топлотних измењивача, разводних система, регулационих и сигурносних уређаја, те уређаја за припрему санитарне топле воде и опреме за расподелу топлотне енергије за различите системе унутрашњих топлотних уређаја, да се унутрашње топлотне инсталације и уређаји, који се прикључују на кућну подстаницу употребљавају за различите врсте грејања, да је предајно место, по правилу мерно место где један енергетски субјект предаје топлотну енергију другом енергетском субјекту, односно купцу и да је мерно место у топлотној подстаници место где је постављен мерач топлотне енергије, односно место где је постављен водомер (члан 3. ал. 3. до 7. и 9. до 14.); да топлотну опрему енергетског субјекта коју користи за обављање основне делатности, по правилу, чине производни извори (који су у саставу предузећа које врши снабдевање купца), мерни уређаји за преузету топлотну енергију из производних извора који су у саставу енергетског субјекта, пумпне станице, примарна топловодна мрежа, секундарна топловодна мрежа и мерни уређаји за испоручену топлотну енергију купцима у топлотним подстаницама и да енергетски субјект и власник односно инвеститор писаним уговором међусобно регулишу даље власничке односе као и услове и начин преноса права и обавезе на енергетски субјект за управљање и одржавање прикључног топловода и топлотне подстанице (члан 8.); да инвеститор/купац склапа са енергетским субјектом писани уговор са којим на енергетски субјект преноси право и обавезу за управљање и одржавање прикључног топловода и топлотне подстанице и регулише будуће власничке односе над овом опремом (члан 10. став 2.); да управљање прикљученим топловодом и топлотном подстаницом, односно дефинисаним параметрима, као саставним деловима јединственог система даљинског грејања обавља енергетски субјект, да уградњу, проверавање исправности и тачности рада, као и одржавање мерних уређаја у топлотној подстаници за мерење количине топлотне енергије врши енергетски субјект (члан 13. ст. 1. и 2.); да енергетски субјект врши превентивни стручни надзор изградње прикључног топловода и топлотне подстанице, а у циљу праћења придржавања свих техничких услова из одобрења о прикључењу, а без посебне надокнаде од стране инвеститора (члан 23.); да енергетски субјект са прикључењем купчеве опреме на своју топловодну мрежу не преузима одговорност за правилан и безбедан рад инвеститорове опреме и не оправља исту, ако опрема не би правилно радила, иако је прегледао пројекте, надзирао градњу прикључног топловода и топлотне подстанице и учествовао у пробним испитивањима, осим ако је склопљен уговор о одржавању између енергетског субјекта и купца о одржавању унутрашње опреме купца (члан 31.); да енергетски субјект испоручује купцу топлотну енергију и обезбеђује му на предајном месту (на мерном уређају у топлотној подстаници) потребну количину топлоте за рад купчевих топлотних уређаја са инсталисаном снагом, која је одређена пројектом, односно договорена уговором о снабдевању топлотном енергијом (члан 39.); да редовне прегледе, овере и замене мерних уређаја (топлотно бројило на мерном месту у прикључној подстаници и водомера постављеног испред система за загревање санитарне топле воде) у складу са прописима и без посебне месечне накнаде за одржавање мерних уређаја врши енергетски субјект (члан 55.).

Законом о енергетици (''Службени гласник РС'', број 84/04) прописано је: да се овим законом уређују циљеви енергетске политике и начин њеног остваривања, начин организовања и функционисања тржишта енергије, услови за уредно и квалитетно снабдевање купаца енергијом и услови за остваривање безбедне, поуздане и ефикасне производње енергије, управљање системима преноса, транспорта и дистрибуције енергије и начин обезбеђивања несметаног функционисања и развоја ових система, услови и начин обављања енергетских делатности, услови за остваривање енергетске ефикасности и заштите животне средине у обављању енергетских делатности и надзор над спровођењем овог закона (члан 1.); да је енергетска делатност, у смисло овог закона производња топлотне енергије, дистрибуција топлотне енергије, управљање дистрибутивним системом за топлотну енергију, снабдевање топлотном енергијом тарифних купаца (члан 2. тачка 4)); да се под појмом дистрибуције, у смислу овог закона подразумева преношење енергије преко дистрибутивног система ради испоруке енергије купцима, осим снабдевања, да се под појмом испоруке подразумева предаја енергије из објекта једног енергетског субјекта у објекат другог енергетског субјекта, да се под појмом снабдевање подразумева куповина и продаја енергије купцима или другим енергетским субјектима (члан 3. тач. 4), 10) и 23)); да мерни уређаји, односно мерно-регулациона станица, представљају место предаје енергије између енергетских субјеката међусобно, односно између енергетског субјекта и купца енергије, да мерне уређаје, односно мерно-регулационе станице за прикључење објекта купца, односно произвођача енергије на систем обезбеђује енергетски субјект за пренос, транспорт, односно дистрибуцију и дужан је да их као своја средства угради, одржава баждари и врши мерење испоручене енергије (члан 54.); да је енергетски субјект који производи топлотну енергију дужан да производне капацитете, подстанице и друге инсталације одржава у исправном стању, да обезбеди њихову сталну погонску и функционалну способност и безбедно коришћење у складу са техничким и другим прописима и стандардима који се односе на услове експлоатације те врсте објеката и инсталација, њихову безбедност и услове заштите животне средине утврђене законом и другим прописима (члан 137. ); да енергетски субјект који обавља делатност дистрибуције топлотне енергије обавља и делатност управљања дистрибутивним системом за топлотну енергију и делатност снабдевања топлотном енергијом тарифних купаца под условима утврђеним овим законом и прописима које доноси надлежни орган јединице локалне самоуправе, града, односно града Београда (члан 142. став 1.); да је дистрибутер топлотне енергије одговоран за одржавње, функционисање и развој дистрибутивног система усклађеног са потребама купца којима испоручује топлотну енергију на одређеном подручју (члан 143. став 1.); да надлежни орган јединице локалне самоуправе, града, односно града Београда својим прописом утврђује услове и начин обезбеђивања континуитета у снабдевању топлотном енергијом купаца на свом подручју, права и обавезе произвођача и дистрибутера топлотне енергије, права и обавезе купаца топлотне енергије, одређује орган који доноси тарифне системе, издаје лиценце и даје сагласност на цене топлотне енергије и прописује друге услове којима се обезбеђује редовно и сугурно снабдевање купаца топлотном енергијом, у складу са законом (члан 145. став 1.).

Ради сагледавања спорног правног питања, поред наведених одредаба Закона о енергетици од значаја су, према оцени Уставног суда, и поједине одредбе следећих закона:

Закона о локалној самоуправи (''Службени гласник РС'', број 129/07), којим је, поред осталог, прописано да општина, преко својих органа, у складу с Уставом и законом уређује и обезбеђује обављање и развој комуналних делатности (у које спада и производња и снабдевање паром и топлом водом), као и организационе, материјалне и друге услове за њихово обављање (члан 20. тачка 5));

Закона о комуналним делатностима (''Службени гласник РС'', бр. 16/97 и 42/98) којима је прописано: да општина, град, односно град Баоград, у складу са законом, уређује и обезбеђује услове обављања комуналних делатности и њиховог развоја (члан 2.); да комуналну делатност обавља јавно комунално, односно друго предузеће и предузетник, зависно од природе комуналне делатности и конкретних услова и потреба у општини, у складу са законом и прописима донетим на основу закона (члан 3. став 3.); да су комуналне делатности, у смислу овог закона, делатности производње и испоруке комуналних производа и комуналних услуга, које су незаменљив услов живота и рада грађана и других субјеката на одређеном подручју, и то, поред осталог, производња и снабдевање паром и топлом водом (члан 4. став 1. тачка 3)); да је производња и снабдевање паром и топлом водом производња, скупљање и испорука топле воде и паре из даљинског централизованог извора или појединачних извора за грејање стамбених зграда и станова, као и пословних просторија, топловодном мрежом до подстанице потрошача, односно мерног инструмента, обухватајући и подстаницу и мерни инструмент (члан 5. тачка 3)); да општина обезбеђује организовано и трајно обављање и развој комуналних делатности, а нарочито материјалне, техничке и друге услове за изградњу, одржавање и функционисање комуналних објеката за обезбеђивање техничког и технолошког јединства система, као и опште услове за трајно и континуирано обављање комуналних делатности (члан 6. став 1. тач. 1) и 2)); да, поред осталог, и делатност производње и снабдевање паром и тополом водом обављају јавна комунална предузећа (члан 8. став 2.); да скупштина општине прописује услове и начин организовања послова у вршењу комуналних делатности и услове за коришћење комуналних производа, односно комуналних услуга, а нарочито права и обавеза јавног комуналног или другог предузећа, односно предузетника, који обављају комуналну делатност и корисника комуналних производа и услуга, као и начин наплате цене за комуналне производе, односно за коришћење комуналних услуга (члан 13. став 1. тач. 3) и 4)).

На основу наведених одредаба закона, следи да је општина овлашћена да уређује и обезбеђује обављање и развој комуналне делатности која се односи на производњу и снабдевање паром и топлом водом, као и да је надлежни орган јединице локалне самоуправе овлашћен да својим прописом, утврђује, поред осталог, услове и начин обезбеђивања континуитета у снабдевању топлотном енергијом купаца на територији општине, права и обавезе произвођача и дистрибутера топотне енергије, права и обавезе купаца топлотне енергије и тарифни систем за обрачун топлотне енергије и услуга.

Сагласно наведеним законским овлашћењима, Скупштина општине Кладово је донела предметну Одлуку о условима и начину снабдевања топлотном енергијом, којом је уредила услове и начин снабдевања топлотном енергијом купаца на територији општине Кладово, као и међусобне односе између енергетских субјеката и купаца топлотне енергије.

Из Закона о комуналним делатностима, по налажењу Уставног суда, произлази да општина обезбеђује организовано и трајно обављање и развој комуналних делатности, у које, поред осталог, спада и обезбеђивање материјалних, техничких и других услова за изградњу, одржавање и функционисање комуналних објеката, који су одредбама овог закона дефинисани као грађевински објекти са уређајима, инсталацијама и опремом, као и сама постројења, уређаји, инсталације и други објекти који служе за производњу комуналних производа и пружање комуналних услуга корисницима. Имајући у виду да општина за обављање комуналне делатности, производњу и снабдевање паром и топлом водом оснива јавно комунално предузеће, то је ово предузеће одговорно за изградњу и одржавање комуналних објеката како би се на територији једне општине обезбедило техничко и технолошко јединство система дистрибуције топлотне енергије. Поред наведене опреме за чију изградњу, постављање и одржавање је одговоран енергетски субјект, постоји и опрема купца топлотне енергије која је неопходна да би се извршило прикључење неког објекта на преносни, односно транспортни или дистрибутивни систем. Приликом разграничења одговорности за постављање и одржавање топлотне опреме енергетског субјекта и купца топлотне енергије битно је утврдити место предаје енергије између ова два субјекта. Одредбама члана 54. Закона о енергетици је прописано да мерни уређаји, односно мерно-регулациона станица представља место предаје енергије и место разграничења одговорности за предату енергију између енергетских субјеката међусобно, односно између енергетског субјекта и купца енергије. Сагласно наведеној одредби Закона о енергетици, одредбом члана 39. оспорене Одлуке је предвиђено да енергетски субјект – Јавно комунално предузеће које је основала општина Кладово за снабдевање топлотном енергијом тарифних купаца на својој територији – испоручује купцу топлотну енергију и обезбеђује му на предајном месту (мерном уређају у топлотној подстаници) потребну количину топлоте за рад купчевих топлотних уређаја. Из наведеног следи да је на основу оспорене Одлуке као предајно место топлотне енергије између енергетског субјекта и купца на територији општине Кладово одређен мерни уређај у топлотној подстаници купца, што је, по оцени Уставног суда, у складу са наведеном одредбом члана 54. Закона о енергетици, а што истовремено значи да је енергетски субјект задужен за одржавање целокупне топлотне опреме до мерног уређаја који представља место предаје енергије и разграничења одговорности два субјекта, а купац за све уређаје и инсталације које су постављене иза наведеног мерног уређаја и које се налазе у његовом власништву, тј. део су објекта купца који се прикључује на дистрибутивну мрежу енергетског субјекта. Имајући у виду наведено, Уставни суд је оценио да одредба члана 10. став 1. оспорене Одлуке, којом је одређена топлотна опрема купца, није у супротности са одредбама члана 54. Закона о енергетици. Наиме, оспореном Одлуком је као предајно место топлотне енергије између енергетског субјекта и купца одређен мерни уређај у топлотној подстаници. Овај мерни уређај представља и место разграничења одговорности ова два субјекта, што подразумева и место разграничења одговорности за изградњу, постављање и одржавање топлотне опреме тих субјеката. Стога, топлотна подстаница представља део топлотне опреме купца о чијем одржавању је дужан самостално да се стара, јер се енергетски субјект стара о одржавању и унапређењу рада само своје енергетске опреме. Оспореном одлуком је, међутим, остављена могућност да купац, уколико не жели да се стара о топлотној подстаници, као делу своје топлотне опреме, може закључити уговор са енергетским субјектом на кога би пренео права и обавезе за њено управљање и одржавање.

У погледу навода иницијатора да су оспорене одредбе члана 13. Одлуке, којима је предвиђена обавеза купца топлотне енергије да одржава топлотне подстанице, у супротности са одредбама чл. 137. и 143. Закона о енергетици, Уставни суд је оценио да исти не стоје, јер се ради о уређењу различитих материја које нису ни у каквој правној вези. Наиме, одредбама члана 137. Закона прописана је обавеза произвођача топлотне енергије да своје производне капацитете, подстанице и друге инсталације одржава у исправном стању. То значи да се ради о обавези одржавања енергетске опреме произвођача, а не дистрибутера топлотне енергије, као и да подстанице из овог члана Закона представљају подстанице у енергетској мрежи произвођача топлотне енергије, а не топлотне подстанице које се постављају на објектима који се прикључују на дистрибутивну мрежу енергетског субјекта. Имајући у виду да топлотне подстанице нису исто што и подстанице произвођача топлотне енергије, то је Уставни суд оценио да оспорена одредба члана 13. Одлуке није у супротности са одредбама члана 137. Закона о енергетици.

Чланом 143. став 1. Закона о енергетици предвиђена је одговорност дистрибутера топлотне енергије за одржавање, функционисање и развој дистрибутивног система, док је чланом 13. оспорене Одлуке, како је већ наведено, предвиђена одговорност купца за одржавање своје топлотне опреме, у коју спада и топлотна подстаница. Како топлотна подстаница из истих разлога који су наведени приликом оцене законитости члана 10. оспорене Одлуке не представља део дистрибутивног система енергетског субјекта, већ део купчеве топлотне опреме, Уставни суд је утврдио да се наведене одредбе оспорене Одлуке и Закона нису у супротности, јер су њима регулисане обавезе различитих субјеката о одржавању своје енергетске опреме.

Полазећи од свега наведеног, Уставни суд није нашао основа за покретање поступка поводом поднете иницијативе, па сагласно члану 53. став 3. Закона о Уставном суду (''Службени гласник РС'', број 109/07), иницијативу није прихватио.

Како је Суд донео коначну одлуку, захтев за обуставу извршења појединачног акта или радње предузете на основу оспорених одредаба Одлуке Суд је одбацио, сагласно члану 56. став 3. Закона о Уставном суду.

На основу изложеног и члана 46. тач. 3) и 5) Закона о Уставном суду, Уставни суд је одлучио као у изреци.

ПРЕДСЕДНИК

УСТАВНОГ СУДА

др Драгиша Слијепчевић