Насупрот томе, ревизијски суд не може да прихвати изнето становиште трговинских судова да за повреду доброг пословног односа тужиоцу припада и право на накнаду нематеријалне штете у виду новчане накнаде у износу од 900,000,00 динара.
Утврђење новчане накнаде (сатисфакција) за неимовинску штету правном лицу представља примену материјалног права. Пазећи по службеној дужности на правилну примену материјалног права. Врховни суд је нашао да је у конкретном случају оштећеном тужиоцу због повреде пословног угледа новчана накнада досуђена, иако се последице те повреде нису манифестовале у једном од правно признатих видова нематеријалне штете. Наиме, накнаду за нематеријалну штету је могуће признати само за законом признати вид штете, а не за било коју нематеријалну штету. Под нематеријалном штетом у смислу Закона о облигационим односима подразумевају се физички бол, психички бол и страх и иста се везује за физичко лице. Према томе, нематеријалне штете су у закону таксативно набројане. претрпљени и будући физички болови, претрпљени и будући страх, претрпљени душевни болови због умањења животне активности, због наружености, због повреде угледа и части, због повреде слободе, због повреде права личности, због смрти блиског лица, због нарочито тешког инвалидитета блиског лица због кривичног дела против полног интегритета, достојанства личности или морала, претрпљени и будући душевни болови због повреде угледа и части, а све у складу са одредбом чл. 200. ст. 1. и чл. 203. ЗОО.
Накнада нематеријалне штете је сатисфакција која се даје оштећеном физичком лицу за штету коју је претрпео на неком свом нематеријалном добру, па се не може везивати за случај повреде угледа правног лица, без обзира што углед има и правно а не само физичко лице.
Да би се говорило о праву правних лица на новчану накнаду нематеријалне штете у смислу у коме се може говорити када је реч о физичким лицима, недостају основне материјално правне претпоставке. могућност да новчана накнада оствари своју функцију у личности жртве и постојање саме штете схваћене као физичке односно психичке патње. Повреду пословног угледа правног лица као умањење угледа не прате психичке патње, јер правно лице није способно да такве патње трпи. Од накнаде су иначе искључени они облици накнаде нематеријалне штете који подразумевају физичку личност, као што је физички бол. Повреда доброг пословног угледа тужиоца као повреда иначе правно заштићеног нематеријалног добра сама по себи не може довести до новчане накнаде штете на име нематеријалне штете, јер се последице те повреде не манифестују у једном од правно признатих видова нематеријалне штете.