Ревизија је основана у оном делу у којем је тужилац одбијен са захтевом за исплату 1/2 штедног улога са девизне штедне књижице тужене.
Према одредби чл. 271. Закона о браку и породичним односима ("Народне новине" бр. 11/78. и 27/78.-даље ЗБПО) имовина коју су брачни другови стекли радом за време трајања брачне заједнице или потиче из те имовине њихова је заједничка имовина.
У поступку је утврђено да је тужена отворила девизну штедну књижицу 1978. године, дакле за време трајања брачне заједнице да је искључиво она улагала на ту штедну књижицу девизе које је тужена прибавила куповином из чега нижи судови закључују, да се ради о штедном улогу која представља посебну имовину тужене.
Овакав правни приступ нижих судова не може се по мишљењу овог суда прихватити, јер он упућује на становиште према којем би за утврђење да ли се ради о посебној имовини једног брачног друга било довољна само околност да је одређена имовина за време брака прибављена искључиво средствима из зараде једног брачног друга а независно од тога да ли брачни другови евентуално изричито уговорили да њихове зараде буду посебна имовина свакога од њих у складу са одредбом чл. 273. тач. 1. и 2. ЗБПО.
Такав став је наиме противан правилу садржаном у одредби чл. 271. ЗБПО које предвиђа да се заједничком имовином брачних другова сматра сва она имовина која је прибављена радом за време брака, (а не по некој другој законом дозвољеној основи) а код утврђивања сувласничких делова-удео сваког брачног друга одређује се према његовом доприносу у стицању те имовине код чега се тај допринос утврђује према личном дохотку и заради сваког брачног друга, помоћи једног брачног друга другоме, према раду у домаћинству и породици, бризи око васпитања и подизања деце као и према сваком другом облику рада и сарадње у управљању, одржавању и повећању заједничке имовине (чл. 281. тач. 1. и 2. ЗБПО).