Из образложења
Нижестепени судови су у овој правној ствари утврдили да је тужени без сагласности тужиоца као власника суседног земљишта подигао нову ограду на међи између њихових парцела од бетонског парапета са металним стубовима на које је поставио плетену пластифицирану жицу.
Ограда постављена тако да својом основицом на појединим местима прелази међу захтева тужиочево земљиште у ширини од 5 цм.
Код таквог стања ствари нижестепени судови су обавезали туженог да подигнуту ограду помери до међе и део заузетог земљишта преда тужиоцу у посед.
Јавни тужилац је сматрао да су нижестепене пресуде донете уз битну повреду одредаба парничног поступка из члана 354. став 2. тачка 13. ЗПП, јер су нижестепени судови због погрешне примене материјалног права пропустили да утврде све одлучне чињенице за правилно пресуђивање о тужбеном захтеву (члан 395. став 2. ЗПП). Према правним правилима имовинског права о суседским односима, која се у одсуству позитивних прописа примењују у споровима овакве врсте, ограда се по правилу може поставити на сопственом земљишту до међе суседног земљишта.
Зато је постављање ограде на самој међи потребна сагласност сопственика суседног земљишта.
Изузетно, суд може на захтев једног суседа дозволити постављање ограде на самој међи и против воље другог суседа, ако за то постоје оправдани разлози.
У том случају сусед који је подигао ограду има искључиво право својине, а други сусед има право да је користи.
Пошто у таквој ситуацији подигнута ограда подједнако служи власницима суседних парцела, она треба подједнако и да оптерећује те парцеле под условом да ширина њене основице не прелази уобичајене димензије према месним приликама.
Доследно овоме, за правилну примену материјалног права у овом спору било је потребно утврдити да ли је ширина њене основице бетонског парапета ограде (која према налазу саслушаног вештака грађевинске струке износи 15-20 цм) представља уобичајену димензију према месним приликама и након тога оценити да ли је у конкретном случају постаје оправдани разлози да ограда остане на месту подигнута, с обзиром на њену вредност, мере одступања од утврђене међе и с обзиром на држање тужиоца који, према сопственом исказу, до покретања ове парнице није упозоравао туженог да постављањем ограде прекорачује међу иако му је то било познато.
Врховни суд Србије, је прихватио изложено прано схватање јавног тужиоца, нижестепене пресуде укинуо и предмет вратио првостепеном суду да у поновљеном поступку утврди наведене одлучне чињенице за правилно пресуђивање о тужбеном захтеву.