Уставни суд у саставу: председник др Драгиша Слијепчевић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Братислав Ђокић, Весна Илић Прелић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, мр Милан Марковић, др Боса Ненадић, Милан Станић, др Драган Стојановић, мр Томислав Стојковић, Сабахудин Тахировић и Предраг Ћетковић, на основу члана 167. став 1. тачка 3. Устава Републике Србије, на седници одржаној 15. децембра 2011. године, донео је

РЕШЕЊЕ

Не прихватају се иницијативе за покретање поступка за утврђивање незаконитости Правилника о садржини и начину израде техничке документације за објекте високоградње („Службени гласник РС“, број 15/08).

Образложење

Уставном суду поднете су иницијативе за покретање поступка за оцену законитости Правилника наведеног у изреци. Једном иницијативом оспорава се у целини законитост Правилника јер се, како наводи подносилац, овлашћење министра прописано чланом 106. Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС“, бр. 47/03 и 34/06), који је наведен као правни основ за доношење Правилника односи (једино) на ближе прописивање методологије и процедуре реализације објеката из члана 89. став 4. Закона. Како наведеним чланом Закона, по мишљењу подносиоца иницијативе, није предвиђено овлашћење министра да прописује садржину и начин израде техничке документације за објекте високоградње, оспорени Правилник из наведеног разлога у целини није у сагласности са законом. У другој иницијативи наводи се да је оспорени Правилник донет за све објекте високоградње, а не само за објекте из члана 89. став 4. Закона, те да би допуном члана 1. да се Правилник односи на објекте из члана 89. став 4. Закона и брисањем одредаба чл. 23, 24. и 35. оспореног Павилника, „Правилник у целини био усклађен са важећим Законом“.

У одговору доносиоца оспореног акта се наводи да је чланом 106. Закона предвиђено да министар надлежан за послове грађевинарства ближе прописује методологију и процедуру реализације пројеката за изградњу објеката из члана 89. став 4. Закона, садржину и обим претходних радова, садржину и начин израде претходне студије оправданости, студије оправданости и техничке документације, као и услове за планирање и пројектовање објеката за инвалидна и хендикепирана лица. Даље се наводи да се техничка документација, према члану 88. став 2. Закона, израђује као генерални пројекат, идејни пројекат, главни пројекат, извођачки пројекат и пројекат изведеног објекта, те да је министар, полазећи од овлашћења садржаног у члану 106. Закона које се односи и на садржину и начин израде техничке документације, оспореним Правилником ближе уредио садржину и начин израде техничке документације за изградњу објеката високоградње који су наведени у члану 2. Правилника. Истиче се да нису основане тврдње подносиоца да се овлашћење министра из члана 106. Закона односи једино на објекте за које одобрење за иградњу издаје министарство, већ да наведени члан садржи овлашћење министра за ближе уређивање и других односа, примера ради, и за ближе прописивање услова за планирање и пројектовање објеката за инвалидна и хендикепирана лица, те да је на основу овлашћења садржаног у члану 106. Закона министар донео више подзаконских аката. Како су оспореним Правилником, у складу са законским овлашћењем, утврђени садржина и начин израде техничке документације за одређене врсте објеката, а то су објекти високоградње, то нису основани наводи подносиоца иницијатива којима се оспорава законитост наведеног Правилника.

У спроведеном поступку Уставни суд је утврдио да је оспорени Правилник о садржини и начину израде техничке документације за објекте високоградње („Службени гласник РС“, број 15/08) донет на основу овлашћења садржаног у одредби члана 106. Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС“, бр. 47/03 и 34/06), којим је било прописано да министар надлежан за послове грађевинарства ближе прописује методологију и процедуру реализације пројеката за изградњу објеката из члана 89. став 4. овог закона, садржину и обим претходних радова, садржину и начин израде претходне студије оправданости, студије оправданости и техничке документације, као и услове за планирање и пројектовање објеката за инвалидна и хендикепирана лица. Оспореним Правилником ближе су прописани садржина и начин израде техничке документације за изградњу објеката високоградње (члан 1.), тако што су одређени: појам објеката високоградње (члан 2.); врсте техничке документације (члан 3.); делови техничке документације (члан 4.); садржина и начин израде техничке документације (чл. 5. до 35.). У Правилнику су, поред осталог, прописани и садржина идејног и главног пројекта за изградњу, односно реконструкцију стамбених и помоћних објеката породичног домаћинства чија укупна бруто површина не прелази 400 квадратних метара (чл. 23. и 34.), као и садржина идејног пројекта за изградњу објеката високоградње до 3000 квадратних метара (члан 24.). Уставни суд је утврдио да је Закон о планирању и изградњи на основу кога је оспорени Правилник донет престао да важи даном ступања на снагу Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС“, број 72/09), као и да је одредбом члана 222. став 2. важећег Закона прописано да ће се до доношења подзаконских аката на основу овлашћења из овог закона примењивати подзаконски акти донети на основу закона који престаје да важи даном ступања на снагу овог закона, ако нису у супротности са овим законом.

С обзиром на то да је оспорени Правилник и даље на снази, на основу овлашћења из Закона о планирању и изградњи донетог 2009. године, те да је Закон о планирању и изградњи на основу кога је Правилник донет престао да важи, постојање разлога за покретање поступка за оцену законитости овог правилника може се испитивати само у односу на Закон о планирању и изградњи који је на снази, сагласно одредбама члана 167. Устава.

Полазећи од разлога оспоравања садржаних у поднетим иницијативама, Уставни суд је констатовао да се законитост оспореног Правилника доводи у питање једино са становишта овлашћења министра садржаног у одредби члана 106. ранијег Закона о планирању и изградњи, тако што један од иницијатора сматра да министар није имао овлашћење да прописује садржину и начин израде техничке документације за објекте високоградње, а други да је наведеном одредбом Закона министар био овлашћен да пропише садржину и начин израде техничке документације за објекте високоградње, али само за оне објекте високоградње за које одобрење за изградњу даје министарство наведене у члану 89. став 4. тог закона.

Оцењујући основаност навода подносилаца иницијативе, Уставни суд је утврдио да је Законом о планирању и изградњи („Службени гласник РС“, бр. 72/09, 81/09, 64/10 и 24/11), који је на снази, прописано: да се грађење објеката (високоградње и нискоградње) врши на основу грађевинске дозволе и техничке документације (члан 110.); да се техничка документација за грађење и реконструкцију објеката израђује као генерални пројекат, идејни пројекат, главни пројекат, извођачки пројекат и пројекат изведеног објекта (члан 116.); да је одредбама чл. 117. до 122. уређена садржина генералног, идејног и главног пројекта те посебних врста главних пројеката; да је одредбом члана 124. став 3. прописано да је пројекат изведеног објекта главни пројекат са изменама насталим у току грађења објекта; да су одредбама члана 133. одређени објекти за чију изградњу Министарство издаје грађевинску дозволу и да су одредбама члана 201. Закона прописана овлашћења министра за доношење подзаконских аката, поред осталог и овлашћење министра да прописује садржину и обим претходних радова, претходне студије оправданости и студије оправданости, те садржину и начин припреме техничке документације (тачка 14)).

С обзиром на то да је одредбом члана 201. тачка 14) важећег Закона министар овлашћен да ближе прописује садржину и начин припреме техничке документације из члана 116. Закона, те да су оспореним Правилником ближе прописани садржина и начин израде техничке документације за објекте високоградње, Уставни суд је оценио да нема основа да се поводом иницијативе првог подносиоца покрене поступак за утврђивање незаконитости оспореног акта због непостојања законом утврђеног овлашћења за његово доношење. У вези са наводима подносиоца друге иницијативе да је министар овлашћен да ближе пропише садржину и начин припреме техничке документације једино за објекте за чију изградњу грађевинску дозволу издаје министарство, Уставни суд сматра да из одредаба Закона којима су прописана овлашћења министра, као и других одредаба Закона, следи овлашћење министра да ближе пропише садржину и начин припреме техничке документације не само за објекте за које одобрење за изградњу издаје министарство, већ и за све остале грађевинске објекте чија је изградња уређена Законом, укључујући и објекте из чл. 23, 24. и 34. Правилника. Уставни суд је констатовао да је овлашћење министра да пропише садржину и начин припреме техничке документације за изградњу објеката било садржано и у члану 106. а у вези са чланом 88. став 2. раније важећег Закона о планирању и изградњи, на основу кога је оспорени Правилник донет, као и да је министар био овлашћен да пропише садржину и начин припреме техничке документације и за друге грађевинске објекте, а не само за објекте за које је одобрење за изградњу, сагласно том закону, издавало министарство.

Имајући у виду наведено, Уставни суд није нашао основа за покретање поступка поводом поднетих иницијатива, те, сагласно одредби члана 53. став 3. Закона о Уставном суду („Службени гласник РС“, број 109/07), иницијативу није прихватио.

Полазећи од изложеног, Уставни суд је, на основу одредбе члана 46. тачка 5) Закона о Уставном суду, донео Решење као у изреци.

ПРЕДСЕДНИК

УСТАВНОГ СУДА

др Драгиша Слијепчевић