Štampa Верзија за штампу

Осигураник не губи право на накнаду или своту осигурања из уговора о каско осигурању иако у прописаном року од сазнања није обавестио орган СУПа о настанку осигураног случаја, али је дужан да накнади осигуравачу евентуално због тога насталу штету

Основ: Закон о облигационим односима
Суд: Врховни суд Србије*   Датум: 01.01.0001 Број: ПсГ.1/91
Абстракт:

Условима за комбиновано осигурање моторних возила донетим 24.04.1984 и изменама од 10.04.1986 чл.36.и Условима од 28.06.1990 чл.28 прописане су обавезе осигураника кад настане осигурани случај
У ставу 1.тачка 2.поменутог члана прописана је обавеза да осигураник одмах, а најкасније у року од 3 дана по сазнању пријави осигуравачу да је настала штета остварењем осигураног случаја., У ставу 3.истог члана је прописано да ако осигураник не изврши у одређено време своју обавезу из става 1., тачка 2.овог члана дужан је накнадити осигуравачу штету коју би он због тога имао Ова одредба не предвиђа губитак права на накнаду из осигурања већ регулише једино последице пропуштања рока за обавештавање осигуравача о наступању осигураног случаја и то само као обавезу осигураника да осигуравачу накнади штету коју би овај због тога имао
Погрешно је тумачење наведене одредбе које закључује да се пропуштањем рока губи право на накнаду кад настане осигурани случај.Пропуст осигураника да обавести осигуравача о наступању осигураног случаја или да изврши неку другу уговорену обавезу има за последицу да он одговара осигуравачу за штету која би из тога произашла, али због тога не може да изгуби права која му припадају из осигурања, Цак и када би такву последицу осигуравач прописао.
На овакав закључак упућује и одредба чл.918.Закона о облигационим односима која изричито прописује да су ништаве одредбе уговора које предвиђају губитак права на накнаду ако осигураник после наступања осигураног случаја не изврши неку од прописаних или уговорених обавеза

Дескриптори: ЗОО918 Осигурање - Ништавост одредби