"Тужилац има 6. степен стручне спреме коју је стекао после две године студирања правног факултета.
Има звање правника а сматра да му припада зарада дипломираног правника са 7. степеном стручне спреме, јер је, каже, обављао послове тог степена стручне спреме.
Нижестепени судови му досуђују тражену накнаду, иако је у спорном периоду био распоређен на радним местима правног администратора и референта продаје и кооперације, за које има одговарајућу стручну спрему.
Судови узимају да је тужилац обављао послове дипломираног правника, јер је 28.04.2000. године био на службеном путу ради овере уговора а и сам је, саслушан као странка, изјавио да је такве послове обављао.
Овера уговора није правни већ административни посао кога обављају службеници надлежних државних органа.
Послове дипломираног правника може обављати једино дипломирани правник.
Свако други ко те послове предузима чини неподобни покушај да их обавља, јер не располаже потребним знањем и способностима.
Ту нема рада, већ његовог привида.
Привид обављања одређених послова не може се поистоветити са стварним радом.
Неподобан рад није довољан да се оствари право на зараду.
Зарада се, према члану 63. став 3. тада важећег Закона о радним односима, остварује с обзиром на вредност рада, радни учинак и време проведено на раду, а свега тога нема у привиду рада.
Тужилац је стварно обављао послове правног администратора и референта продаје и кооперације, а зарада за те послове му је исплаћена.
С обзиром на то, њему не припада разлика између исплаћене зараде која одговара његовој стручној спреми и способностима и зараде која је предвиђена за стручну спрему и способности дипломираног правника.".
Неподобан рад