Тиме што је суд донио ослобађајућу пресуду у смислу одредбе члана 350. тачка 1. ЗКП у вези са чланом 11. Кривичног законика Републике Српске, а у изреци пресуде нису наведене радње оштећеног које представљају истовремени противправни напад, као један од елемената који структуише нужну одбрану, изрека пресуде је учињена неразумљивом, услед чега правилност и законитост те пресуде није могуће испитати, у чему је садржана битна повреда одредаба кривичног поступка апсолутног карактера из члана 364. став 1. тачка 11.ЗКП.
| Суд: | Врховни суд у Београду | Датум: 30.03.2004 | Број: Кж.114/03 |
| Абстракт: | |||
Из изреке првостепене пресуде произилази да је првостепени суд оптуженог, К. д. ослободио оптужбе, у смислу одредби члана 350. став 1. тачка 1. ЗКП, да је извршио кривично ђело убиства у покушају из члана 127. став 1. у вези са чланом 20. Кривичног законика Републике Српске, оцијенивши да због поступања у нужној одбрани радње оптуженог не представљају кривично ђело. Међутим, у чињеничном опису изреке те пресуде нису наведене радње оштећеног које представљају истовремени противправни напад. Одсуство ових чињеница које ближе одређују напад оштећеног на оптуженог, изреку пресуде чини неразумљивом с обзиром на то да од њих зависи примјена одредби члана 11. Кривичног законика Републике Српске о нужној одбрани., У.наведеном недостатку изреке првостепене пресуде садржана је битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 364. став 1. тачка 11. ЗКП апсолутног карактера на коју је другостепени суд, одлучујући по жалби, обавезан пазити по службеној дужности у смислу одредби члана 376. став 1. ЗКП.а.