Тужени признаје да се налази у фактичкој државини спорног дела парцеле, тврдећи да тужилац односно његови правни претходници никада нису били у њеном поседу, већ напротив да је тужени односно његов правни претходник био у савесној државини овог дела некретнине, због чега налази да је по основу одржаја на истој стекао право својине.
Овај приговор туженог судови нису оценили, а што је било од значаја
Наиме, питање доказивања тужиочевог права власништва на спорном делу парцеле свело се на катастарску копију плана (да овај део парцеле припада тужиочевој парцели) односно на резултат налаза катастарског вештака који је на основу катастарске мапе, а према премеру извршеном 1985. године утврдио да је спорна површина парцеле у катастру уписана као власништво тужиоца чији спорни део се налази у поседу туженог.
Поставља се, пре свега, питање да ли катастарска мапа има и какав доказни значај за материјално право о облику и обиму парцеле које су у њој уцртане.
Ради давања правилног одговора треба поћи од одговарајућих прописа по којима су земљишта делови површине који су у земљишном катастру означени посебним бројевима (катастарске парцеле) а према одредбама Закона о премеру и катастру катастар земљишта, између осталог, служи само за оријентацију да се на једном одређеном простору налази нека површина земљишта која припада лицу на чије име је уписана.
Следствено томе, ни мишљење вештака засновано на катастарској мапи да спорна површина сачињава део парцеле чији је власник тужилац, не доказује власништво тужиоца на спорној површини, односно да је стекао право власништва те парцеле баш у границама назначеним у катастарској мапи, а које су у супротности са границама у природи.
Стога је тужилац у овој парници за предају дела парцеле, по основу ванкњижно стеченог права власништва био дужан да докаже да је он или његов правни претходник у фактичком поседу држао спорну површину и да му је тужени исту бесправно одузео
Ако тужилац не би успео доказати да је икада био у фактичком поседу спорног дела парцеле значи да није доказао истинити начин стицања, онда посед не би могао ни изгубити, па је ваљало оценити основаност приговора туженог да на спорном делу земљишта има јаче право на државину, односно да је на истом стекао право својине по основу одржаја