Када је спор о праву стварне службености на градском грађевинском земљишту пасивно је легитимисана и општина, која обезбеђује остваривање општих интереса у погледу уређивања искоришћавања тога земљишта.Првостепени суд је утврдио, а другостепени суд прихватио, да су тужиоци стекли право службености пешачког пролаза на основу одржаја, и то право службености "за излаз и улаз на Гробљанском путу" (Сада Улица Зелени булевар) уписано је у тапији Суда Општине Врњачке бр. 9785/40 од 25. децембра 1940. године.Стога тужбени захтев усваја на основу прописа члана 56. Закона о основним својинско-правним односима. На приговор тужених, да је право службености престало јер да га тужиоци не користе више од 20 година, и то од 1971. године од када им више није потребан, јер је тада отворена нова улица на коју они имају непосредан излаз из свог дворишта, о чему су саслушани и сведоци, судови, не утврђујући ове чињенице, погрешном применом материјалног права налазе, да се захтев за утврђивање да је право службености престало може остваривати само тужбом а не и приговором. Овај Врховни суд стоји на становишту, да се о приговору тужених, да је право службености тужилаца престало има расправљати у овој парници ради утврђења постојања службености, па је потребно утврдити да ли је тачна тврдња тужених да туиоци не користе ово право 20 година (члан 58. став 3. ЗОСПО) односно да је након установљења ове службености отворена улица на коју тужиоци имају непосредан излаз из свог дворишта (члан 58. став 2. ЗОСПО). Ако се утврди да је њихово право службености престало, односно постало непотребно, онда тужбени захтев не би био основан.Исто тако, основано се у захтеву за заштиту Законитости истиче недостатак у пасивној легитимацији.Наиме, поред тужене Т. С. пасивно је легитимисана и Општина Врњачка Бања, пошто је у питању стварна службеност на градском грађевинском земљишту у друштвеној својини, а општина обезбеђује остваривање општих интереса у погледу уређења и икоришћавања (члан 6. став 1. Закона о грађевинском земљишту).