Тужена страна правилно налази да се према одредбама члана 146. став 2. Закона о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца („Службени гласник Републике Српске“, број 16/96 и 22/96), као важећег закона у вријеме доношења оспореног акта, војни инвалиди којима је то својство признато по Закону о основним правима војних инвалида и породица палих бораца („Службени лист СФРЈ“, број 31/86), Закону о заштити војних инвалида („Службени лист СР БиХ“, број 35/90) и Закону о правима војних инвалида и породица палих бораца („Службени гласник Републике Српске“, број 17/93, 29/94 и 16/95), задржавају својство војног инвалида и користе права у обиму и под условима који су прописани тим законом . Међутим, овим законом (Законом о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца) није предвиђена категорија права на инвалидски додатак, па га отуда правно није било могуће ни признати у предметном управном поступку.НАПОМЕНА: Право на инвалидски додатак не постоји ни по Закону о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца („Службени гласник Републике Српске“, број 35/99), а не постоји ни по сада важећем Закону о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 46/04).