Према одредби члана 124. ЗОО у двостраним уговорима, кад једна страна не испуни своју обавезу, друга страна може ако није што друго одређено, захтевати испуњење обавезе или, под условима предвиђеним одредбама чл. 125, 126, 127, 128, 129, 130.131. и 132. раскинути уговор простом изјавом, ако раскид уговора не наступа по самом закону, а у сваком случају има право на накнаду штете.
У конкретном случају тужилац је, према писменом уговору од 18. 12. 1991. године продао туженом одређену количину кукуруза, с тим што је уговорено да тужилац кукуруз чува у свом кошу све до испоруке туженом у периоду од априла до августа 1992. године.
Међутим, тужилац уговорену количину кукуруза није испоручио туженом него је крајем марта или почетком априла 1992. године кукуруз продао трећем лицу.
Како до испуњења уговора није дошло кривицом тужиоца то тужилац у смислу одредбе члана 124. ЗОО не може тражити раскид уговора.