Оспореним Пословником о условима, начину и поступку издавања у закуп пословних просторија, који је донео Управни одбор ЈП "Пословни простор оштине" уређен је поступак издавања у закуп пословних просторија, тј. поступак прикупљања понуда, поступак доношења одлуке, са критеријумима за доношење одлуке о давању пословних просторија у закуп, као и поступак издавања у закуп ван поступка прикупљања понуде.
Према члану 113 став 1 тачка 3. Устав Републике Србије, општина преко својих органа у складу са законом, уређује и обезбеђује коришћење пословног простора.
Истоветну одредбу садржи и члан 22 Закона о територијалној организацији Републике Србије, и локалне самоуправе.
Како давања на коришћење, односно у закуп, представља један вид располагања средствима у државној својини (члан 5 став 2 Закона о средствима у својини Републике Србије, "Сл. чл.
РС" бр. 53/95, 3/96 и 54/96), то сходно чл. 8 став 3 овог Закона о давању на коришћење, односно у закуп, као и о отказу уговора о давању на коришћење, односно у закуп непокретности које користе органи локалне самоуправе, одлучује орган локалне самоуправе утврђен законом, односно статутом уз сагласност Владе Републике Србије.
Пошто члан 6 Закона о средствима у својини РС не предвиђа могућност да се пословне просторије дају у закуп непосредном погодбом, односно ван поступка јавног оглашавања, Уставни суд је оценио да је управни одбор наведеног јавног предузећа оспореним Пословником уредио питања која не спадају у његову надлежност, већ у искључиву надлежност Скупштине општине.
Оспорени Пословник је донет од стране ненадлежног органа, па је стога у целини несагласан са Уставом и законом.