Из списа произилази да је првостепени суд у овој ствари заказао рочиште 12.3.1999. године коме су приступили за тужиоца адвокат С. В, који је том приликом суду приложио уредно пуномоћје од тужиоца.
Ово прво рочиште је одложено за 7. 5. 1999. године на које није приступио ни пуномоћник тужиоца који је уредно позван а ни тужени који је уредно позван усменим саопштењем од стране суда.
Првостепени суд је заказао ново рочиште за 15. 9. 1999. године на које је позвао странке и то тужиоца ДП ХИП " А" и туженог ДД АИК "Л". На то рочиште није приступила ни једна странка па је суд донео решење којим се сматра да је тужба повучена.
Врховни суд Србије налази да нису били испуњени услови за доношење овога решења са разлога што је првостепени суд био дужан да на рочиште позове пуномоћника тужиоца који је имао уредно пуномоћје у списима.
Наиме, када је тужилац имао пуномоћника адвоката онда је суд био дужан да на рочиште позове његовог пуномоћника.
Отуда недолазак странке која је ангажовала пуномоћника не може имати за последицу да се тужба сматра повученом у смислу члана 499. ст. 2. ЗПП са разлога што је првостепени суд учинио битну повреду из члана 354. ст. 2. тач. 7. ЗПП јер тужиоцу је ускратио могућност расправљања на тај начин што на рочиште није позвао пуномоћника за кога је постојало уредно пуномоћје у списима.
Са тих разлога су побијана решења укинута и предмет враћен првостепеном суду на наставак поступка.