Одредбом члана 198. став 2. ЗУП-а је прописано да диспозитив мора бити кратак и одређен, а ако је потребно може се поделити и на више тачака.У конкретном случају првостепеним решењем тужиљи је утврђен порез на наслеђе и поклон по основу решења о наслеђивању мада је под тим бројем и датумом закључено судско поравнање, а ни диспозитивом наведеног првостепеног решења уопште није опредељено колики је тужиљин идеални део непокретности који је опорезив.Такође је оспореним решењем у ставу 2. диспозитива потврђено првостепено решење мада је при томе погрешно наведен и број и датум тог првостепеног решења, те се наводи друго које не постоји у управним списима.Будући да је тужиља решењем о наслеђивању донетим у оставинском поступку постала сувласник 1/3 дела непокретности као наследник првог наследног реда, те као таква ослобођена плаћања пореза, а закључним поравнањем постала власник 26/60 идеалних делова свих непокретности, како оних стечених по основу наслеђа тако и оних по основу брачне тековине, неопходно је у поновном поступку утврдити постоји ли основ опорезивања на страни тужиље, па уколико постоји јасно га означити у диспозитиву решења као и који су то тачно идеални делови непокретности пренети по основу који је опорезив према пореским прописима.