Судови су правилно решили наведено претходно правно питање оценивши спорни уговор о продаји непокретности ништавним правним послом, исправно су прихватили истакнути тужбени захтев према којем су обавезали тужене да су смислу чл. 104. тач. 1. ( "Сл. л. СФРЈ" бр. 29/78, 39/85. и 46/85.-даље ЗОО) врате тужиоцу све оно што су као уговорне стране примили од њега по основи таквог ништавог уговора.
Како право тужиоца да захтева исплату камата на досуђени износ који представља за тужене износ стечен без основе треба по мишљењу суда ценити на основу одредбе чл. 214. ЗОО која одређује, да кад се враћа оно што је стечено без основе морају се вратити плодови и платити затезна камата и то ако је стицалац несавестан од дана стицања, а иначе од дана подношења захтева.
Врховни суд Хрватске, Рев.116/86 од 16.06.1988