Нижестепени судови су, имајући у виду да је прималац издржавања направио својеручни тестамент а претходно закључени уговор о доживотном издржавању није раскинут, стали на становиште да је уговор о доживотном издржавању пуноважан правни посао јер није раскинут а да је наведени тестамент ништаван и да због тога не производи правно дејство.
Врховни суд налази да се овако правно становиште не може прихватити.
Када је закључен уговор о доживотном издржавању у смислу члана 117. Закона о наслеђивању, прималац издржавања остаје власник имовине и после закључења уговора, а даваоцу издржавања припада право да тек после смрти примаоца издржавања тражи предају имовине која је била предмет уговора о доживотном издржавању.
До тог момента давалац издржавања у смислу члана 118. истог закона може своје право из уговора уписати у јавној књизи".