Уставни суд у саставу: председник др Драгиша Слијепчевић и судије др Оливера Вучић, др Марија Драшкић, Братислав Ђокић, др Горан Илић, др Агнеш Картаг Одри, Катарина Манојловић Андрић, мр Милан Марковић, др Боса Ненадић, Милан Станић, др Драган Стојановић, мр Томислав Стојковић, Сабахудин Тахировић и Предраг Ћетковић, у поступку по уставној жалби Бобана Марковића из Доње Трнаве, Жикице Тодоровића из Доње Топонице, Хранислава Раденковића из Ореовца, Видена Јовановића из Медосавца, Драгослава Васковића из Мезграје, Саше Живковића из Поповца, Мирослава Вељковић из Сечанице, Далибора Крстића из Доње Трнаве, Драгана Николића из Медошевца, Марјана Веселиновића из Ниша, Срђана Михајловића из Поповца, Снежане Петковић из Суповца, Зорана Ђокића из Доње Трнаве, Ненада Коцића из Поповца, Слободана Матејића из Медошевца, Бобана Спасића из Поповца, Александра Љубисављевића из Трупала, Бобана Петровића из Поповца, Мирослава Вељковића из Доње Топонице, Доброг Васића из Медошевца, Миодрага Ђорђевића из Поповца, Љубише Ђокића из Медошевца, Мирослава Митића из Сечанице, Срђана Стојиљковића из Мезграје, Живорада Митровића из Медошевца, Мирољуба Видојковића из Медошевца, Саше Митића из Медошевца, Драгомира Митића из Медошевца, Бојана Ђорђевића из Трупала, Бобана Стојковића из Поповца, Зорана Ђорђевића из Ниша, Душана Сибиновића из Ниша, Бојана Стаменковића из Ниша, Драгана Крстића из Ниша, Вукомира Цветковића из Трупала, Предрага Нешића из Ниша, Аце Миловановића из Доње Врежине, Драгана Поповића из Медошевца, Драгана Антића из Ниша, Владимира Јовановића из Ниша, Новице Величковића из Вербатова, Игора Обрадовића из Ниша, Ивице Милића из Ниша, Дејана Аксентијевића из Ниша, Саше Никића из Ниша, Бобана Милошевића из Ниша, Нинослава Недељковића из Ниша, Драгана Божиновића из Ниша, Јовице Стојковића из Лалинца, Славољуба Димитријевића из Ниша, Јовице Димића из Призрена, Горана Усковића из Јелашнице, Миодрага Главашевића из Ниша, Звонка Денића из Горње, Златка Денића из Горње, Стојана Стојановића из Ниша, Зорана Миловановића из Ниша, Горана Стојановића из Чокота, Жикице Николића из Ниша, Душана Грујића из Новог Села, Ивана Тасића из Доњег Међурова, Бранислава Ковачевића из Ниша, Горана Митића из Нишке Бање, Зорана Петровића из Чокота, Небојше Миљковића из Мерошине, Витомира Дејановића из Островице, Срђана Бошковића из Новог Села, Зорана Стефановића из Лалинца, Мирослава Ђорђевића из Ниша, Славољуба Живковића из Нишке Бање, Дејана Цветковића из Лалинца, Бобана Станковића из Лалинца, Драгана Китића из Ниша, Новице Живковића из Нишке Бање, Александра Арсића из Ниша, Ивана Митровића из Ниша, Милорада Станковића из Нишке Бање, Ивице Јовића из Сечанице, Љубише Павловића из Ниша, Славише Станковића из Сечанице, Србољуба Димитријевића из Крушца, Љубише Ђорђевића из Доњег Међурова, Бојана Станковића из Лалинца, Зорана Стевановића из Доњег Међурова, Звонка Николића из Ниша, Мирослава Илића из Чокота, Драгомира Миленковића из Чокота, Славише Јовановића из Лалинца, Саше Стевановића из Доњег Међурова, Ненада Ратковића из Ниша, Светислава Цветковића из Чокота, Миодрага Јовановића из Чокота, Мирослава Лазаревића из Ниша, Драгана Ђерговића из Ниша, Лазе Живулова из Лалинца, Драгана Секуловића из Ниша, Јовице Цветковића из Ниша, Дејана Ђорђевића из Просека, Вукашина Лазаревића из Чокота, Дејана Ристића из Нишке Бање, Стражимира Илића из Ниша, Владимира Мутавџића из Ниша, Александра Ранђеловића из Ниша, Душана Јовановића из Ниша, Боривоја Здравковића из Ниша, Радислава Гроздановића из Ниша, Валерија Карадаревића из Ниша, Владислава Радосављевића из Ниша, Зорана Вучковића из Ниша, Аце Станковића из Трупала, Часлава Тасића из Ниша, Јове Масале из Ниша, Предрага Живића из Ниша, Драгана Војновића из Ниша, Ивана Митића из Ниша, Драгомира Јовановића из Чокота, Љубише Тонића из Лалинца, Златана Живковића из Чокота, Томислава Лазића из Лалинца, Кокана Стојановића из Мрамора, Милутина Крајновића из Ниша, Владице Ђорђевића из Доњег Међурова, Владана Ђорђевића из Лалинца, Зорана Златановића из Горње Студене, Славољуба Митића из Ниша, Љубомира Олаха из Ниша, Саше Арсеновића из Ниша, Ратомира Марковића из Ниша, Дејана Милића из Ниша, Драгана Вучетића из Ниша, Бобана Димитријевића из Ниша, Звездана Ђорђевића из Ниша, Озрена Стошића из Ниша, Миодрага Јовановића из Ниша, Радислава Станковића из Доње Топонице, Зорана Нешића из Поповца, Светлане Нешић из Поповца, Зорана Дреновца из Мезграје, Драгана Станишића из Горње Трнове и Бранка Јовановића из Поповца на основу члана 167. став 4. у вези члана 170. Устава Републике Србије, на седници одржаној 7. априла 2011. године, донео је

РЕШЕЊЕ

Одбацује се уставна жалба подносилаца изјављена против пресуде Општинског суда у Нишу П. 1829/09 од 9. октобра 2010. године и пресуде Вишег суда у Нишу Гж. 1903/10 од 13. јула 2010. године.

Образложење

1. Бобан Марковић из Доње Трнаве и други подносиоци уставне жалбе наведени у уводу, преко пуномоћника, адвоката Срђана Алексића из Ниша, поднели су 14. октобра 2010. године Уставном суду уставну жалбу против пресуде Општинског суда у Нишу П. 1829/09 од 9. октобра 2010. године и пресуде Вишег суда у Нишу Гж. 1903/10 од 13. јула 2010. године, због повреде права на правично суђење из члана 32. став 1. Устава Републике Србије и повреде права на једнаку заштиту права пред судовима из члана 36. став 1. Устава.

Подносиоци уставне жалбе наводе да се „одлуке првостепеног и другостепеног суда не могу сматрати правичним (...) јер су судови начинили битну повреду одредаба ЗППа, будући да током поступка суд није извео све доказе које су тужиоци предлагали“, и да је тиме „самовласно променио суштину тужбеног захтева тужилаца“, и то тако што је као “правни основ потраживања навео штету, а не дуг, како су то навели тужиоци“.

2. Сагласно одредби члана 170. Устава Републике Србије, уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту. Поступак по уставној жалби се, у смислу члана 175. став 3. Устава, уређује законом.

Одредба члана 82. става 1. Закона о Уставном суду (''Службени гласник РС'', број 109/07) по својој садржини истоветна је наведеној одредби члана 170. Устава.

3. У спроведеном претходном поступку, из садржине уставне жалбе и увидом у оспорене акте, Уставни суд је утврдио да је оспореном првостепеном пресудом Општинског суда у Нишу П. 1829/09 од 9. октобра 2009. године одбијен тужбени захтев тужилаца, овде подносилаца уставне жалбе, којим су тражили да се обавеже тужена Република Србија - Министарство одбране - Војна пошта 1410 Ниш, да сваком од тужилаца исплати износ од по 9.500,00 динара, за учешће у рату од 5. априла 1999. године до 17. јуна 1999. године, на име неисплаћених ратних дневница, накнаде трошкова и накнаде трошкова због одвојеног живота од породице, са законском затезном каматом почев од 9. јуна 1999. године, па до исплате. Истом пресудом тужиоци, овде подносиоци уставне жалбе, су обавезани да солидарно накнади туженом трошкове поступка у износу од 12.650,00 динара.

Оспореном пресудом Вишег суда у Нишу Гж. 1903/10 од 13. јула 2010. године одбијена је као неоснована жалба тужилаца, овде подносилаца уставне жалбе, и потврђена је првостепена пресуда Општинског суда у Нишу П. 1829/09 од 9. октобра 2009. године.

4. Подносиоци уставне жалбе сматрају да им је оспореним пресудама повређено право на правично суђење зајемчено одредбом члана 32. став 1. Устава, којом је утврђено да свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега.

Подносиоци истичу и повреду права на једнаку заштиту права пред судовима из члана 36. став 1. Устава, којим је утврђено да се јемчи једнака заштита права пред судовима и другим државним органима, имаоцима јавних овлашћења и органима аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе. Међутим, у уставној жалби подносиоци не наводе разлоге на којима заснивају тврдњу о повреди наведеног уставног права.

У погледу навода подносилаца уставне жалбе да им је право на правично суђење повређено тиме што првостепени суд није извео све доказе које су као тужиоци предложили у парничном поступку, конкретно - саслушање странака и вештачење, Уставни суд указује на то да је питање начина на који се доказни поступак спроводи, као и питање прихватљивости и оцене доказа у надлежности редовних судова. Поступајући у парничном поступку, у складу са начелом слободне оцене доказа, суд није везан, ограничен, или на било који законом прописан начин условљен посебним формалним доказним правилима. Имајући у виду садржину гаранција које се јемче чланом 32. став 1. Устава, Уставни суд је оценио да се овом уставном одредбом не даје странци неограничено право да предлаже извођење доказа пред судом, нити се гарантује право да сви доказни предлози странке буду прихваћени, па тако ни предлог да се саслушају странке или изврши вештачење. С друге стране, Уставни суд истиче да је задатак и обавеза судова да наведу разлоге због којих су одлучили да не изводе доказе које је странка изричито захтевала. Поштовање овог принципа првенствено омогућава странци да касније делотворно и ефикасно користи расположиве правне лекове (види нпр: Одлуку Уставног суда Уж – 1100/2008). У конкретном случају, првостепени суд је образложио своју одлуку о неизвођењу доказа тиме што је оценио као основан истакнути материјалноправни приговор застарелости потраживања, па би извођење доказа вештачењем било супротно праву странака да се поступак заврши у разумном року и дужности суда да поступак спроведе без одуговлачења и са што мање трошкова.

У односу на наводе подносилаца уставне жалбе да им је право на правично суђење повређено и тиме што је поступајући суд променио правни основ потраживања, Уставни суд истиче да је одредбом члана 187. став 4. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 125/04 и 111/09) прописано да ће суд поступати по тужби и када тужилац није навео правни основ тужбеног захтева, а ако је тужилац навео правни основ, суд није везан за њега, те је стога, у складу са начелом иура новит цуриа, дужност суда да утврди правни основ тужбеног захтева.

С обзиром на наведено, Уставни суд је оценио да изнети наводи не представљају уставноправне разлоге на којима се могу заснивати тврдње о повреди уставног права на правично суђење. Стога је Уставни суд одбацио уставну жалбу, сагласно одредби члана 36. став 1. тачка 4) Закона о Уставном суду, јер не постоје Уставом и Законом утврђене претпоставке за вођење поступка.

5. На основу изложеног и одредбе члана 46. тачка 9) Закона о Уставном суду, Уставни суд је решио као у изреци.

ПРЕДСЕДНИК

УСТАВНОГ СУДА

др Драгиша Слијепчевић